Два века од оснивања Велике школе, претече Универзитета
Сутра се навршавају два века како је беседом "О дужном почитанију
к наукама" Доситеј Обрадовић отворио врата полазницима Велике школе, првој
те врсте у Србији, која је представљала претечу данашњег Универзитета у Београду.
Међу првим ђацима који су тог 1. септембра по старом календару, 13. по новом, ушли
у клупе Велике школе били су син Карађорђев, Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Милан
и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје
Божић, Јовица Миловановић и други, углавном синови устаника, а касније познате личности
кнежевине Србије, изјавила је Тањугу управница Задужбине "Доситеј Обрадовић"
Мирјана Драгаш.
Дјак Вук Караџић, присутан на свечаности, записао је да су „у највећој просторији,
оџаклији, седели или стајали присутни ученици у свечаности догађаја". Просторију
је освештао митрополит Леонтије, уз присуство председника и чланова Совјета, будућих
ученика и њихових родитеља.
"Поред општих знања и наука, полазници Велике школе су у другој години проучавали
и институције модерних држава Европе, односно њихов правни систем, учили стране
језике и филозофију у неком смислу, тако да су то у неку руку били и први смерови
који су из те школе произашли. Зато се она може сматрати претечом Универзитета",
рекла је Драгаш.
Она је навела да је већ у првој години Велика школа имала више од 40 ученика, због
чега јој је кућа у Господар Јевремовој улици 22, у којој је била смештена, брзо
постала тесна. Сскола је пресељена у већу кућу, преко пута, у којој је данас Музеј
Вука и Доситеја.
Драгаш сматра да је значајно указати да је виђење Карађорђа било да Србија у то
време има довољно руку и пушака за осалобађање од Турака, али да нема довољно умних
људи за стварање државе.
"Читава визија је ишла у правцу стварања модерне државе, њених савремених институција,
која је морала да почива на образованим људима. Зато су позвани и други људи који
су се школовали у Бечу, Паризу, Немачкој... да дођу у Србију и помогну развој модерне
државе. Брзо потом се и у самом Правитељствујушћем совјету и у држави развијала
свест да се млади Срби морају школовати и слати у свет на универзитете како би се
могли враћати у Србију и помагати јој", рекла је Драгаш.
Велика школа је, по пресељењу у данас најстарију сачувану турску кућу у Београду,
подигнуту средином 18 века, у којој се налази Музеј Вука и Доситеја, радила до
1813. година, када је дошло до пропасти Првог српског устанка и повратка Турака
у Београд.
Указом кнеза Милоша Обреновић, Велика школа је обновљена 1. јула 1838. године оснивањем
Лицеја у Крагујевцу. Министарство просвете наредило је да се прве две године предају
филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање.
Предлог наставног плана одобрио је лично кнез Милош, а настава је почела 1. октобра.
Лицеј је остао у Крагујевцу све до усвајања Закона о устројству Велике школе,
24. септембра 1863. године, када је не само трансформисан у Велику школу, него и
пресељен у палату Мише Анастасијевића (1803-1885), „дунавског капетана" и најбогатијег
човека у Србији тога времена. Он је здање завештао „свом отечеству" за смештај
школских и просветних установа. У њему су некада били Велика школа, Гимназија, Министарство
просвете, Народна библиотека, Народни музеј и Друштво српске словесности.
У највећој и најлепшој београдској палати деветнаестог века, која је грађена од
1857. до 1863. године, према пројекту чешког архитекте Јана Неволе, данас се налази
Ректорат Београдског универзитета.
Из Велике школе, коју је 1. септембра 1808. године полазило двадесетак ђака, најстарији
Универзитет у нашем региону израстао је и у највећи, са 31 факултетом, близу
90.000 студената, око 7.000 предавача и 10 научних института.
Извор: Танјуг
