Економска одрживост јужне покрајине

Косово не може да преживи од угља

Приштина је једнострано прогласила независност, један број земаља је тај чин признао, међутим чак и западни покровитељи „државе Косово" признају да је та независност симболична. Јер, појам независности подразумева способност да се стане на своје ноге.

У западним престоницама објашњава се да није реално очекивати да ова територија одмах постане политички и економски независна и признаје се да је тешко проценити када би то могло да се деси. Из косовске перспективе пуно је ограничавајућих фактора: већина суседа није признала самопрокламовану државу, конфликт Албанаца и Срба је само замрзнут, а нема наде за евентуално чланство ни у Уједињеним нацијама, ни у Организацији за европску безбедност и сарадњу, ни у Савету Европе. При том, администрација Европске уније ће моћи да промени све изабране косовске званичнике, као и да мења законе.

Економска одрживост ове територије је посебна прича. Према званичним подацима, половина радно способног становништва је незапослена, а највише становника без посла је у популацији до 30 година. Снабдевање енергијом је хаотично, инфраструктура још из доба социјализма у лошем је стању, а вредност извоза је свега 130 милиона долара годишње. Сем тога, Косово се не налази на главним путним правцима у југоисточној Европи, а због тога што није успостављена владавина закона - што се сматра великим неуспехом мисије УН - не могу се привући страни инвеститори.

Према извештају међународне организације „Транспарентност" са седиштем у Берлину, Косово је четврта најкорумпиранија економија у свету, а иза њега су само Камерун, Камбоџа и Албанија. Последњих осам година показале су да међународна помоћ, ма колико велика била, није довољна за функционисање јужне српске покрајине сада заоденуте у рухо независности. Иако је Косово од 1999. године примило 3,8 милијарди долара међународне помоћи бесповратно што је, према западним изворима, 25 пута више него што је дато Авганистану, економија није у много бољем стању. Потребе за новцем су велике, а западни аналитичари их процењују на чак две милијарде долара годишње. Велике наде полажу се у то да ће Косово убудуће моћи да се задужује код Светске банке и ММФ-а.

Западни посматрачи подсећају ових дана да Косово има проблеме сличне онима које су имала постколонијална друштва у Азији и Африци, као на пример Источни Тимор.

„Карактеристика ових друштава је да становништво има велика очекивања од независности која се не испуњавају због економске заосталости. Тешкоће често воде у ауторитаран одговор власти и гушење демократије", каже Демијен Кингсбури, професор на Школи међународних и политичких студија у Викторији, Аустралија.

Након што је на референдуму који су спонзорисале Уједињене нације 1999. године Источни Тимор изгласао независност, у репресији индонежанске војске која је уследила убијено је 1.400 људи, а половина становништва од укупно милион људи напустила је своје домове. Земља је на крају завршила под администрацијом УН све док није прогласила независност 2002. године.

Иако Источни Тимор има огромне изворе природног гаса, он се и даље бори с економским преживљавањем и стопом незапослености која је слична косовској. Због неиспуњених обећања о бољем животу који се очекивао од независности избили су протести који су кулминирали 2006. године војном побуном која је проузроковала колапс власти и војну интервенцију под аустралијским вођством. Недавно су побуњеници ранили председника Жозеа Рамош-Хорту и покушали да убију председника владе Ксанану Гушмаоа.

Други посматрачи попут Џејмса Петифера, проалбански настројеног британског специјалисте за Балкан, предвиђају да Косово може да постане главни извозник струје у региону који је, иначе, гладан енергије. Ипак, за то су потребне дугорочне инвестиције, па чак и у условима да их буде требаће времена да све то да резултата. Косово има једну од највећих залиха лигнита у Европи, као и резерве олова, цинка, бакра, уранијума, сребра, злата.

Ипак, да извоз струје није довољан извор прихода косовске државе својевремено је „Политици" потврдио и један од дипломата из америчке канцеларије у Приштини који је рекао да Косово, чак и да изгради нову термоелектрану и почне да извози струју, неће моћи да буде економски самоодрживо.

„Највећи извозни производ Косова биће радна снага, али то није проблем, јер је тако било и са Ирском", рекао је с дозом оптимизма. На питање да ли мисли да ће земље ЕУ дозволити да им масовно долазе Албанци, Американац је одговорио да ће они (Албанци) наћи пут до богатих земаља, без обзира да ли ове то хоће или неће, јер имају раширену мрежу рођака и пријатеља тамо...

Неки други, пак, упозоравају да постоји реални ризик да Косово заврши као пропала држава и „пристаниште" за терористичке групе и криминална удружења у срцу Европе.

-----------------------------------------------------------

Сенат пита колико то кошта

Питање економске одрживости Косова постављено је недавно и пред комитетом америчког Сената за спољне послове. Сенаторе као и председавајућег Џозефа Бајдена интересовало је да ли ће најављених две милијарде долара помоћи бити довољно да Косово стане на своје ноге. Јер, и по речима самог сенатора Бајдена, Косово се бори са невиђеном стопом незапослености, широко распрострањеном корупцијом, као и са наставком етничких тензија. Сенатори су сагласни да са проглашењем независности посао Америке није завршен. Циљ им, како кажу, мора бити формирање одрживе демократије с владавином права у којој ће економија бити заснована на слободном тржишту.

Одговарајући на питања, помоћник државног секретара САД Данијел Фрид рекао је да без помоћи Америке као и Међународног монетарног фонда и Светске банке Косово неће бити способно за живот.

„Косово има велике резерве угља и осталих минерала, младо становништво и младе предузетнике вољне да се придруже ЕУ породици", објаснио је Фрид.

- Две ствари могу да онемогуће Косову даљи економски напредак. Нејасан статус је препрека за инвестиције, а друго, по свим анализама администрација УН на Косову није била успешна колико смо се надали да ће бити. Косову ће неко време бити потребна међународна помоћ, а ми морамо помоћи да они створе климу за инвестиције, модерне институције, као и да смање корупцију која пустоши економију. Краткорочно ту има изазова, али дугорочно очекујем просперитет Косова - рекао је Фрид.

Сенатори су питали и ко би могли бити очигледни инвеститори, да ли су то можда Европљани који сада преузимају администрацију на Косову. Фрид је узвратио да су то пре свега Албанци из дијаспоре који су и до сада финансирали Косово, а у новим, по његовим речима, бољим условима то ће чинити и више.

Други потенцијални инвеститори су мултинационалне компаније које ће „наћи интерес у енергетском сектору, јер Косово може да заради новац извозом струје". То подразумева велике инвестиције, али и улагање у заштиту животне средине због велике експлоатације угља, закључио је Фрид, додавши да дим који настаје сагоревањем угља „много смрди".

Сенатори су поставили питање и процене резерви угља, а интересовало их је како ће се споразум „Гаспрома" и Србије одразити на Косово.

Извор: www.politika.co.yu - Јована Рабреновић