Епископ Артемије: “Да сваким даном постајемо бољи”

У име Оца, и Сина и Светога Духа. Ово је дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему, браћо и сестре. Тако Света Црква поздравља највећи празник хришћански - Ускрс.

Али таквим речима поздрављамо и ми сваки велики празник који даје повод за нашу велику духовну радост.

И овај дан данас у који смо се сабрали на овом светом месту јесте дан радости духовне, да се радујемо и веселимо у њему, јер имамо разлога за то. Данас је први рођендан ове предивне цркве која је овде подигнута и коју смо прошле године осветили и предали на употребу народу. Ове године на Преображење ми видимо да ова црква доживљава свој преображај. Она се украшава и споља и изнутра. И она је уствари пример и путоказ нама свима зашто ми славимо празник Преображења, шта се то десило данас, на данашњи дан да га тако прослављамо свечано по целоме православном свету, ма где се ко налазио.

На овај велики празник Господ је на гори Тавору преобразио Себе, показао Своју Божанску силу и моћ пред светим својим Ученицима. Његово лице засијало је као Сунце, а одело постало бело као светлост, као снег. И ту су се, на гори Тавору, појавила два старозаветна пророка, Мојсеј и Илија који су са Њим разговарали. А Апостоли су били у чуду, нису могли да схвате шта се то догађа и будући изван себе Петар рече Господу: "Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији" (Мт 17, 4). Зашто је то Петар предложио? Зашто је добро бити на гори Тавору? Зато што је чуо разговор између Учитеља свога Господа Христа и старозаветних великих пророка Мојсеја и Илије. А о чему су то они разговарали, браћо и сестре?

Разговарали су, каже Јеванђеље, о ономе што ће се десити у Јерусалиму, о изласку Господа Христа у Јерусалим и Његовом страдању у Јерусалиму. И Петар, будући да је био ватрене вере и велике љубави према своме Учитељу, желео је да Га сачува од тога искушења, од страдања и као да вели: "Шта ћеш у Јерусалиму кад нам је овде на гори тако добро бити. Останимо овде, немојмо ићи тамо где Те чекају страдања, где Те чекају муке". Али Господ није обратио пажњу на те Петрове речи. Господ је знао ради чега се преобразио - да покаже својим Ученицима да је Он уствари оваплоћени Бог, да је Он Богочовек, да је Он Син Божији и да је дошао на земљу не ради Себе, него ради нас, људи, и ради нашега спасења. И то што треба да буде у Јерусалиму биће ради спасења рода људскога. Дакле, Господ је показао пред Ученицима Своју славу да не би, када Га виде униженога, повређенога, испљуванога, на Крсту распетога, да се не би поколебали, посумњали у Њега и одрекли се Њега. Зато је било потребно ово свето Преображење.

Али још нешто, Преображење Господа Христа јесте, браћо и сестре, позив и призив свима нама да и ми радимо на своме преображењу. Да сваким даном постајемо бољи, да од добрих постајемо бољи, од бољих да постајемо најбољи и тако да се усавршавамо док не достигнемо сви, као што каже свети Апостол, "у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове" (Еф 4, 13), у спасење и вечни блажени живот. Ради тога је Господ дошао на земљу, да људима дарује и осигура живот вечни. Господ је то показао сваким својим делом, сваком својом речју, сваким својим примером који је учинио, па и светим Преображењем. Господ је и пострадао и васкрсао да би људима показао да циљ нашега живота није земља него Небо, да гроб није последња тачка нашета живота, него да је гроб само капија кроз коју пролазимо и улазимо у вечни блажени живот - ако смо га заслужили. А они који верују у Господа Христа, који се труде у животу да живе по закону Његовоме, да врше Божанске заповести, који раде на преображавању своме, - они ће заиста бити достојни наследници Царства Небескога и вечнога блаженога живота. А они који не верују, који се не кају за грехе своје, који чине зло другима - авај! Њима ће гроб бити капија којом ће проћи и отићи у муку вечну, у пакао вечни, припремљен ђаволу и анђелима његовим.

Зато је данашњи празник - велики празник, и велики задатак пред нас поставља Господ овим празником: да се трудимо у животу своме, да чинимо оно што је добро, оно што би желели да нама други чине да и ми чинимо другима, и оно што не бисмо желели да нам други чине да и ми другима не чинимо. Нико не воли да га неко лаже, да га неко клевета, да га неко тужака, да га неко гони на суд, да га бије и убија. Немојмо то ни ми чинити никоме. И тако ћемо живети у овоме свету, а вршећи заповести Божије припремати себе и преображавати себе за грађане Царства Небескога».