Епископ Артемије посетио цркву Самодрежу

Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије обишао је у уторак 13. октобра цркву у Самодрежи. У овом селу, које се налази на шест километара источно од Вучитрна, нема ниједног Србина. Храм је посвећен Усековању главе светог Јована Крститеља. Године 1932. на месту где су били остаци темеља старе цркве подигнута је нова црква, мањих димензија него претходна, од белих мермерних тесаника. Живопис је радио познати сликар Живорад Настасијевић. У току обнове пронађене су кости за које се претпоставља се да су остаци косовских јунака. Тада су изграђене три костурнице од којих су две унутар цркве.

Крајем шездесетих година прошлог века, када је у непосредној близини храма грађена школа, Албанци су костурнице користили за гашење креча. У истом том периоду црква је демолирана и коришћена за затварање стоке. Албанци су 1981. године поново оскрнавили цркву и оштетили фреске. У току осамдесетих година Самодрежанска црква је реновирана и враћено јој је одузето земљиште. Урађен је звоник а црква ограђена бетонским зидом висине 1,5 метра чиме је била одвојена од школског дворишта. У Самодрежи је током деведесетих година било двадесет српских кућа. Последња храмовна слава обележена је 1997. године а од тада се више није смело. Већ 1998. године црква је поново демолирана. У селу је деловала шиптарска терористичка организација УЧК под вођством извесног Хамдије која је преостале Србе приморала на напуштање својих огњишта. Након доласка међународних снага на Косово, шиптарска мржња према свему што је српско и православно добија могућност да се практично изрази. Крајем јуна 1999. демолирање се наставља с тим што је овога пута црква запаљена изнутра. На једном од зидова цркве било је нацртано срце, а унутар њега писало је НАТО, УЧК и Француска (Самодрежа је рејон француских снага КФОР-а). Током мартовског погрома 2004. црква је опет била мета вандализма. Данас је црква у још горем стању. Између школског дворишта и храма нема никаквих преграда. Од бетонског зида који је окруживао цркву нису остали ни фрагменти, потпуно је уклоњен. Како би се што више наругали светињи, Шиптари су претворили унутрашњост цркве у депонију и јавни WC, под је покривен смећем и изметом. Малтер са зидова је скоро у потпуности отпао. Плоча са Часног престола је уклоњена и не налази се у цркви. На врху олтарског зида зјапи велика рупа. Стакла на прозорима и врата више не постоје. Звоник је срушен, али је звоно сачувано и сада се налази у Звечану. Какав је однос према православном српском храму, такав је и према свему што је српско. Чим су приметили долазак Епископа Артемија са његовим пратиоцима, Шиптари су се окупили и са дистанце претећим тоном довикивали нешто на њиховом језику.

Извор: Епархија рашко-призренска