Епископ далматински Фотије: СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

Ново издање Епархије далматинске

Епископ далматински Фотије

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

Едиција: Житија светих за младе 3

На Све­тој Го­ри /одломак/

Све­ти Гри­го­ри­је се под­ви­за­вао у Ва­то­пе­ду крај чу­ве­ног стар­ца Ни­ко­ди­ма, ко­ји га је на­у­чио нај­ве­ћој истин­ској му­дро­сти - ка­ко пре­во­ди­ти за­по­ве­сти Бо­жи­је и је­ван­ђељ­ске вр­ли­не у де­ло, тј. ка­ко их ожи­во­тво­ри­ти у са­мо­ме се­би. Већ по­сле две го­ди­не про­ве­де­не код ово­га стар­ца, све­ти Гри­го­ри­је би­ва удо­сто­јен бо­жан­ског ја­вља­ња. Ка­да је јед­ном био на мо­ли­тви, ја­вио му се у ве­ли­кој све­тло­сти све­ти апо­стол Јо­ван Бо­го­слов, пи­та­ју­ћи мла­дог мо­на­ха: ,,За­што ти мо­ле­ћи се Бо­гу сва­ки пут стал­но по­на­вљаш Про­све­ти мо­ју та­му! Про­све­ти мо­ју та­му!"? А Гри­го­ри­је му је од­го­во­рио: ,,А шта бих дру­го тра­жио?" Та­да му је ап. Јо­ван од­го­во­рио да ће он, по во­љи Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, би­ти ње­гов не­пре­ста­ни за­штит­ник и пу­то­во­ђа на то­ме пу­ту Гри­го­ри­је­вог из­ла­ска из та­ме у све­тлост.

По­зна­то је да је упра­во све­ти Јо­ван Бо­го­слов - бо­го­слов све­тло­сти, а упра­во се у ње­го­вом Је­ван­ђе­љу Хри­стос на­зи­ва ве­ли­ком Све­тло­шћу, Ко­ја про­све­тља­ва овај свет.

По­сле то­га не­бе­ског ви­ђе­ња, све­ти Гри­го­ри­је про­во­ди још три го­ди­не у по­слу­ша­њу сво­ме стар­цу, а по­што се он упо­ко­јио, он од­ла­зи у Ве­ли­ку ла­вру све­тог Ата­на­си­ја (осно­ва­на и уте­ме­ље­на 1060. год.). У Ве­ли­кој ла­ври, све­ти Гри­го­ри­је, та­да већ по­зна­ти под­ви­жник (мо­гло би из­гле­да­ти чуд­но) до­би­ја по­слу­ша­ње да слу­жи бра­ти­ји за тр­пе­зом и да бу­де по­јац у цр­кви. Све­ти Гри­го­ри­је је то по­слу­ша­ње му­дро ис­ко­ри­стио ка­ко би се из­бо­рио са сво­јим те­ле­сним стра­сти­ма, сном итд, до­сти­гав­ши та­ко ста­ње је­ван­ђељ­ског бе­стра­шћа и чи­сто­те. Сво­јим под­ви­зи­ма, Гри­го­ри­је вр­ло бр­зо сти­че углед код оста­лих мо­на­ха, а он, да би из­бе­гао људ­ску сла­ву, од­лу­чу­је да се по­ву­че у скит зва­ни Гло­си­ја, тј. у пу­сти­њу.

Ту у пу­сти­њи под ру­ко­вод­ством бо­го­му­дрог стар­ца Гри­го­ри­ја, он на­ста­вља свој под­виг ду­хов­ног уса­вр­ша­ва­ња, ба­ве­ћи се не­пре­ста­ном ум­но-ср­дач­ном мо­ли­твом и бо­га­те­ћи се љу­ба­вљу пре­ма Бо­гу. Већ у то вре­ме, Бог га, као свој иза­бра­ни и сми­ре­ни са­суд, про­сла­вља из­у­зет­ним да­ро­ви­ма ду­хов­ног со­зер­ца­ња, ум­не мо­ли­тве, да­ра су­за, чу­до­твор­ства...

Извор: Епархија далматинска