Епископ Теодосије: Оснажимо духовни и црквени живот

Бити владика на мученичком Косову и Метохији, где је страдална судбина Цркве и народа, у окружењу које, највећим делом, не поштује права на различитости културе, вере, језика и историје је велико искушење и одговорност. Јер, и у тим и таквим околностима треба очувати хришћански и православни идентитет и српске светиње. Ту одговорност понео је, у овим преломним тренуцима, новоустоличени епископ рашко-призренски Теодосије, доказан као човек толеранције и умерености, који већ више година са својим народом на простору настанка српске Цркве и државе, чува веру Христову, указујући да наша будућност треба да буде заснована на правди и истини Божијој, како би свако од нас пружио свој допринос праведном решењу свих питања са којима се суочавамо. Устоличењем владике Теодосија враћено је и седиште Епархије рашко-призренске у Призрен. Непосредно пред његову прву божићну литургију, као епископа рашко-призренског, Његово преосвештенство епископ Теодосије дао је интервју листу "Јединство".

Какво је осећање верског пастира да прославља најрадосније дане рођења Исуса Христа на српској светој земљи са које су Срби већином протерани а светиње уништаване и пљачкане?

Служити Богу и свом народу на Косову и Метохији велика је част али и огромна одговорност за мене као Епископа Рашко-призренског. Знајући да се по речима апостола сила Божија највише у слабости пројављује, дубоко верујем да ћемо и поред свих невоља и страдања сачувати своју веру и наше српске светиње. Са том надом и радошћу дочекујемо и празник Рођења Господа Исуса Христа.

Суочен са распећем народа

Колико је у данашње време тешко бити епископ на Косову и Метохији и бринути о духовном, али и о физичком спасењу свог народа?

Бити Епископ на Косову и Метохији данас значи стално суочавање са распећем нашег народа. Али сви знамо да после распећа долази Васкрсење. Најважнији задаци пред нама су да заједнич ки оснажимо духовни и црквени живот, да Црква ради још више на народном јединству и солидарности са онима који живе тешко, нарочито повратницима и сиромашним људима у енклавама. Има много оних који покушавају да нас поделе, али у Христу треба да покажемо пуну слогу као народ Божији и достојни потомци Св. Саве.

Шта значи за Цркву и верни народ повратак седишта Рашко-призренске епархије у Призрен после једанаестогодишњег изгнанства?

Древна српска престоница Призрен историјско је седиште наше Епархије и повратак Епископа у овај град након једанаест година изгнанства треба да охрабри наше вернике који су још далеко од својих домова како би се вратили својим огњиштима и светињама и поред свих тешкоћа. Не треба само да чекамо на друге да нам реше наше проблеме, већ да сами чинимо што до нас стоји.

Од стране Светог Архијерејског сабора били сте задужени за процес обнове наших светиња на КиМ...?

Обнова светиња остаје дугороч ни задатак. Обнављајући светиње треба да радимо и на обнови црквеног живота. Последњих месеци уз обновљене храмове у Приштини, Истоку и Призрену обновљене су угашене парохије и постављени млади свештеници. Планирамо и обнову парохије у Пећи као и наставак обнове комплекса Богословије у Призрену где, ако Бог да, планирамо да поново покренемо црквено- просветни рад.

Да ли је Косовска полицијска служба у могућности да заштити наше цркве и манастире и поступи професионално код било каквих изазова и напада на наше светиње?

Још није сазрело време да се заштита најосетљивијих и најугроженијих светиња преда у надлежност Косовске полиције и зато стално инсистирамо да се настави заштита ме- ђународних снага КФОР-а, које су професионално најспремније да одговоре безбедностним изазовима.

У којој мери Црква на КиМ може помоћи држави у одбрани Косова и Метохије и повратку расељених на своја огњишта?

Повратак нашег расељеног народа и очување наших светиња су посебно важна питања и за нашу Цркву и за нашу државу. Свештенство и монаштво треба да буду стално присутни у народу и да га храбре својим примером. Не можемо очекивати да нам неко други врати народ и сачува светиње ако ми сами нисмо присутни на лицу места својим радом.

Уселимо у срца дух Божије љубави и мира

И поред многих апела још увек живимо у свету пуном сукоба и неправде. Шта учинити да и они који до сада нису чули, чују "тихи глас Јеванђеља и суоче се са тајном живота и смрти"?

Глас Јеванђеља је тихи глас који чујемо само уколико смиримо своје срце и отворимо га за своје ближње у љубави и трпљењу. Бука и галама савременог света човека одваја од Бога и зато стално треба да се враћамо Богу кроз Цркву, молитвом, постом и другим врлинама. Господ је дошао у свет као новорођенче у пећини камените Јудеје, далеко од великих градова и мудраца овога света, али је његова порука победе живота над смрћу освојила читав свет. Господ нас учи да ако желимо да променимо свет око себе, треба да променимо себе. То је пут хришћанске философије живота.

Порука рођење Исуса Христа је порука мира и наде. Шта бисте Ви поручили својим верницима, али и људима других вера и конфесија на Косову и Метохији?

"Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља" - Ово су речи анђелске песме у којима се налази божићна порука која нас учи да Бога прослављамо градећи мир у својој души са Богом и тада ћемо моћи да живимо у миру са свим људима добре воље. Користим ову прилику да честитајући Бо- жићне и новогодишње празнике свим православним Србима, пожелим много добра, мира и здравља свим људима других вера и конфесија који са нама живе. Нека би Бог дао да се у срца свих људи усели дух Божије љубави и мира.

Извор: Епархија рашко-призренска