Генетски модификовани организми
Остварење научног сна
Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.
-
Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?
Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали
спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем
човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било
у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани
организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из
организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор),
техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било
који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог
организма. Ево примера: из рибе иверка, која живи у северном Атлантику,
изоловани су гени одговорни за добро подношење ниске температуре, па су
техником генетског инжењеринга ови антифриз гени уграђени у парадајз, чиме се
продужава сезона гајења. Ово је још увек у фази лабораторијских истраживања. У
Северној Америци експериментише се са лососом којем је уграђен људски ген (hGH) одговоран за стварање хормона раста, те се тако
убрзава раст и повећава величина лососа. Хумани ген за хормон раста (rBGH) се, такође, уноси у геном крава и свиња. Још један
пример деловања убаченог људског гена јесте крава Роуз. Код ове краве
убачен је ген за лактацију узет из организма жене да би се добило млеко
хемијског састава најприближнијег мајчином. Резултат је постигнут са деведесет
шест процената успешности. Из ових примера се види да ту нема ни таксономске
сродности ни баријера што се тиче оплодње: гени могу да се пребацују из
микроорганизама у људе, биљке, из животиња у биљке - дакле, могуће је остварити
било какву релацију.
- Које су данас најсавременије могућности које пружа генетски инжењеринг?
Генетски инжењеринг омогућава човеку да упозна микрокосмос који постоји
у нама, јер систем наслеђивања јесте управо то - један свемир који свако од нас
носи, једна биолошка меморија изузетне моћи која мора бити повезана са макрокосмосом.
Генетски инжењеринг нам омогућава да уђемо у тајне живота, јер упознавањем
гена, те књиге памћења, ми свакако сазнајемо много детаљније ко смо и одакле
смо. Кад су генетски модификовани организми почели да се реализују, то сељење
гена из организма у организам остварено је на основу сто педесет година
сабираног знања из области генетике. Кад је Мендел поставио основе истраживања,
чиме је од генетике, која је дотада била архаична дисциплина, направио научну
дисциплину, па до Мишера, који је у Тибингену три године после Мендела издвојио
ДНК. Ми сви носимо генетске информације првог пара, Адама и Еве, и кад бисмо
маринискриновали ДНК, онда бисмо дошли до гена првог пара.
Кад се појавила идеја о генетској модификацији организама, обећања су била заиста велика. Сматрало се да ће генетски модификовани организми омогућити да се добије храна веће нутритивне вредности, да ће се добити храна са одређеним особинама погодним за људе који због алергије или неких других разлога не могу да конзумирају уобичајену храну. Сматрало се да ће се добити воће које ће производити вакцине, тако да ће деца и одрасли лакше моћи да се вакцинишу: поједете банану, и будете вакцинисани! Затим се очекивало да ће се узгајати животиње са органима погодним за трансплантацију, тако да неће бити одбацивања од стране људског организма.
Потом да ће се добити пољопривредни производи који ће моћи да успевају у лимитирајућим условима пољопривредне производње. Очекивало се да ће се добити микроорганизми путем којих ће се јевтиније производити лекови, хормони и слично. Наиме, прво се почело са микроорганизмима. Први генетски модифковани организми били су микроорганизми који су производили инсулин. Они су га производили далеко јевтиније него раније, па самим тим и приступачније. Данас смо дошли до тога да се генетски модификовани организми најчешће употребљавају у пољопривреди.
- Зашто је важно да познајемо генетски модификоване организме?
Кад је реч о генетским модификацијама у вези са производњом лекова, са
циљем да их учине ефикаснијим или доступнијим, онда се људи не буне против
генетски модификованих организама. Међутим, кад се ради о генетски
модификованим организмима у храни, онда се људи деле, те их једни прихватају, а
други одбијају. Истина је да је и у случају лекова било, како се то каже,
акцидената, дешавало се да су се појавиле болести везане за употребу генетски
модификованог триптофана. Код хиљаду и пет стотина људи који су користили
овакве лекове дошло је до различитих болести и тегоба, а неки од њих су и
умрли. Пошто се соја врло често користи као састојак у прехрамбеној и
кондиторској индустрији, логично jе што су људи опрезни у вези са њеном генетском
модификацијом. Добро је да имају податке о генетски модификованим организмима,
но врло је тешко добити поштену информацију о томе. Стручњаци су углавном
подељени, једни су a priori за, а други су a priori против. Када радимо са генетским материјалом
који је десетинама милиона година стабилан, а сада се ми умешамо, нагле акције
врло често изазивају неизвесне реакције. Зато је важно да људи читају о томе и да
стекну своје мишљење, свој став. Чињеница је да је у Европи и у већем делу
света став о генетски модификованој храни негативан, и зато је важно да
генетски модификовани производи буду одговарајуће обележени, да би потрошачи
могли сами да донесу одлуку.
- Какве последице могу бити по природу и људе, и да ли постоје истраживања у том правцу?
Истраживања су контроверзна и зависе од тога ко их финансира. Ако та истраживања потичу од лобија који се залаже за генетски модификоване организме, онда она иду у прилог томе. Према њима, ради се о продуженој еволуцији, и све би се то, мање-више, и иначе десило, па зашто да наука мало не убрза тај процес у лабораторији! Међутим, то је лаж, то се никада не би десило, јер не постоји теоретска шанса да се риба заљуби у парадајз и да добије потомка! Постоје читаве студије о алергијама које су изазване коришћењем генетски модификоване хране.
- Какво је Ваше мишљење, са етичке стране, о генетски модификованим организмима?
Најпре, одакле човеку смелост, и ко му је дао власт да то ради? Тема етике у науци јесте тема за себе. Мендел је био свештеник, његова тумачења су за оно време била веома напредна, пружала су основу за такозвани генетски детерминизам. Односи раздвајања у генетици пружају основ да се ген схвати механицистички, као jедна изолована jединица наслеђивања, што и јесте дефиниција гена. Међутим, свако ко професионално има било какве везе са науком, зна да се у природи ништа не дешава случајно. Све се дешава из неког разлога, а питање је да ли ми тај разлог можемо да сагледамо или не. У природи постоје баријере Богом дане. Ко је човек, да те баријере руши и какве су последице таквог мешања човека у природу? Да ли се заиста ради о смелости човека да мења неки Божји ред, то искључиво остаје на читаоцу да оцени.
Извор: Виноград Господњи, лист Православне Епархије бачке, број 6
