Интервју Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија београдском листу ПРАВДА

Космет није део Србије, већ душа Србије

Његово Преосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије говорио је на промоцији књиге "Свети Кнез Лазар и косовски завет". После промоције, дао је интервју за "Правду" који је започео питањем вашем новинару "Има ли на свету правде? Шта ви мислите?" Коначан одговор на то питање још нисмо нашли.

Проблем статуса Косова и Метохије улази у драматичну завршницу, а ми све више окрећемо поглед ка Русији, између страха и наде. Рекли сте да се надате руском "њет"?

У нади смо и даље наравно, ту наду нисмо изгубили ни током шест стотина година. На Косову и Метохији се током тих шест векова практично ништа није променило, како је било у 14. веку, како је било у 19. веку, тако је и данас. Издурали смо ових шест стотина година, ја сам уверен да ћемо и наредних шест стотина година, а после како Бог да.

Поред многобројних проблема на Косову и Метохији, обнова уништених и девастираних светиња, у власништву Српске Православне Цркве, а на основу познатог Меморандума, није дала очекиване резултате, а сада их у међународним документима преименују у неку "косовску" баштину?
Начин обнове није добар, али нисмо хтели да дозволимо да неко може да каже како Српска Православна Црква није за обнову. Меморандум предвиђа само обнову светиња порушених у мартовском погрому, њих 30, а укупно је порушено 150 цркава, манастира и верских објеката. Обнови треба приступити као обнови светских и европских вредности, никаквих "косовских". Наглашавам да Косово и Метохија није део Србије, већ њено срце, душа, вертикала, темељ једног народа. Узети му срце, душу, раскућити му кућу и темељ разорити - значи тај народ збрисати из земаљских, Божијих народа са оних простора које им је Бог дао у удео да на њима живе и сваке добре плодове доносе. То је место где се српски народ уписао у озбиљне, зреле народе.

Каква је тренутна ситуација у Црној Гори у вези са самозваном ЦПЦ?
Немојте да причамо о тој, како су је с правом назвали, глумачко-лоповској дружини, чак ни за "Правду". Глумац који глуми неког зна да није онај кога глуми, лопов кад краде зна да краде туђе, а имате и дружину о којој питате где они који глуме мисле да су оно што нису, а оно што краду мисле да је њихово. По томе су они у још горем положају и од лопова и од глумаца.
Та дружина како је називате се надала да ће ући у нацрт Устава Црне Горе као верска заједница. Има ли изгледа за то?

То би било једно од безумља права једне од држава, у овом случају Црне Горе, да уноси у Устав једну такву глумачко-лоповску дружину и да је приказује као цркву. Таква дружина може да постоји и да функционише, али не може да припада корпусу цркве православне, ни од кога призната сем од себе саме.
Ако би та дружина ушла у Устав било које дрђаве, па и Црне Горе, онда би то заиста био један од нонсенса, незапамћен у историји европског законодавства.

Маја Радоњић

Извор: Дневни лист Правда, 7. јун 2007. године