Јеромонах Атанасије Јевтић: Од Откривења до Царства Небеског
Врњци 2010. Издавач: манастири Острог и Тврдош, Јасен - Никшић и Братство Светог Симеона Мироточивог, тврди повез, 488 страна. Уредник: Слобо Станишић. Књигу можете наћи на штанду Јасена у Хали 1 (први прстен) Београдског сајма.
Пред читаоцима се налази циклус предавања које је тадашњи јеромонах (од 1991. Епископ, најпре Банатски, затим Херцеговачко-приморски) Атанасије (Јевтић), држао у сали Српске Патријаршије у Београду, током бурних и по много чему пресудних година 1990-1991. Она носе печат тог времена када су се на многим плановима дешавале промене. Данас је то што се на политичком и друштвеном плану тада дешавало већ постало историја, али се сви ми радо сећамо тог времена, ентузијазма и заноса јеромонаха Атанасија које је уносио у свако предавање које је држао.
Имати прилику да га чујемо била је посебна благодат, за коју му сви они који су га онда слушали и данас дугују најтоплију благодарност. Овим издањем ће се број оних који могу да учествују у том осећају и тој благодати бар читањем свакако додатно повећати, што је само по себи већ разлог да се ова књига нађе пред нашом словесном јавношћу.
Ипак, није само топло сећање на његова предавања превагнуло у нашој жељи да објавимо предавања која су пред вама. Она имају трајну вредност. Свако ко их буде читао, врло брзо ће остати импресиониран њиховом свеобухватношћу, и то из више аспеката. Најпре, ту је свеобухватност садржаја. Предавач је у овим предавањима „покрио", објаснио и изложио све најбитније појмове Православног Светоотачког Предања, али врло често и неке који нису толико познати. Заправо, ово је, колико знамо, једини потпун курс уводних тема и појмова из православног богословља који је код нас изложен и, ево, са Божијом помоћу, и објављен. Ваља истаћи да су у овим предавањима дате основе свих догматских богословских тема: особито Христологије, Сотириологије и Антропологије, увек складно повезаних са православном Еклисиологијом и Мисиологијом, јер предавач заправо не признаје и не познаје лажне „академске" узусе и границе које је западна рационалистичка свест стављала између ових дисциплина. За њега, од прве до последње странице, све извире из Тајне Богојављања и Оваплоћења Богочовека и тајне живог односа са живим Богом које имамо у НБеговој и нашој Цркви. Стога је перспектива оца Атанасија и литургијска, јер реалност свега онога што нам је тада у Патријаршији говорио, он је опитно доживљавао као литург, служећи сваконедељно у манастиру Ваведење у Београду и преносећи и на нас ту животворну везу праксе и теорије, литургије и богословља, заједнице у Телу и Крви и заједнице у Речи (=Логосу). Сав је сагоревао за Христа и Цркву и васцел је засијао својом човечношћу и ширином љубави. Из овог искуства јединства са Богом и Светим Оцима, он сведочи јединство Откривења, вере и живота Цркве. Зато није чудно да су посебна пажња и посебна предавања посвећена Светим Тајнама и целокупном богослужбеном етосу и нарави Цркве.
Следећа свеобухватност коју предавања оца Атанасија и данас показују јесте свеобухватност приступа. У оно време су ова катихетска предавања младима привлачила пажњу свих, не само богослова и студената Богословског факултета, него и радника, службеника, али и професора Универзитета. Сигурно да ће бити са њима и у овој писаној форми, јер у њима доносимо предавачеву широку ерудицију и непоновљиву способност да се екскурсима, појашњавањима, интересантним поређењима објасни суштина одређеног проблема. Свети Оци су често илустровани примерима из свакодневног живота и личног предавачевог искуства, а православно богословље повезивано са философијом и природним наукама на један занимљив и непоновљив начин. Овде се срећемо не само са Оцима и Отачком теологијом, него и са Хегелом и Платоном и физичарима из Винче, наравно, у служби објашњавања вере и Предања Цркве. Посебно су интересантне и корисне честе етимологије које отац Атанасије лако и јасно објашњава а које много откривају о унутрашњем садржају одређене речи. И ту видимо свеобухватност која плени, будући да су етимологије и словенске и грчке и јеврејске и латинске.
Посебна вредност ових предавања се састоји у томе што се у њима тадашњи јеромонах, потоњи Владика, дотицао питања и проблема наше црквене стварности који су онда били актуелни, а такви су и данас. Реч је о ангажованој теологији, која је сва у служби Цркве, у служби спасења човека. Владика је, као духовник и литург, често помињао и тумачио који је смисао одређених Светих Тајни и Светих Врлина. Сигурни смо да ће и овај аспект данас бити актуелан, особито када се код неких иде из једне у другу крајност.
За крај још само напомињемо да су ова и друга предавања јеромонаха Атанасија усмено држана у Сали Патријаршије (нека раније а нека касније, у распону од двадесет година), а потом пренета са магнетофонске траке на папир (велики труд овом делу дао је свештеник Гајо Гајић и још пар братије). Као таква, она нису писане академске расправе или прилози, па их и не треба тако доживљавати и читати. Ово је покушај да се жива реч јеромонаха Атанасија чује и даље, после двадесет година. Заправо, ово су такорећи стенограми једног вредног труда и једног посебног времена.
+Епископ Јован (Пурић)
