Каленић (број 4 за 2010. годину)

Централно место у овом броју посвећено је извештавању о најважнијим црквеним догађајима током јула месеца у Шумадијској епархији, подизању и свештању новог храма, посвећеног Свим Светима, у манастиру Бошњану код Варварина и доласку у Крагујевац Господина Иринеја, патријарха српског, да освешта новоподигнути крст на улазу у престони град Епархије шумадијске.

Репортаже са ових богоугодних сабрања садрже истицање значаја за Цркву Божију у Шумадији што су верници добили нови храм, односно ново знамење Божије заштите, као и речи беседа које су том приликом изговорили Господин Јован, епископ шумадијски и Његова светост патријарх Господин Иринеј. Ови догађаји илустровани су и богатим фото материјалом, тако се на насловној страни броја налази фотографија новоподигнуте, треће цркве бошњанског манастира.
Актуелним темама из црквеног живота у Шумадијској епархији посвећен је и врло информативни текст Гордане Јоцић, одговорног уредника Епархијског гласила Радио Златоусти, у којем је изнета анализа утицаја на вернике овог новог црквеног медија, током једногодишњег постојања.

И у редовној рубрици Из летописа Шумадијске епархије, донети су извештаји о канонским посетама Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована манастирима и парохијама ове Епархије. Читаоци се обевштавају и о службеним променама у Шумадијској епархији, као и о служењима, пријемима и посетама архијереја, владике Господина Јована.

Део Каленића посвећеног богословљу, отвара чланак Калистоса Вера, митрополита диоклијског, са насловом Ви сте музика, докле год она траје. Овај угледни теолог износи однос православних према феномену смрти, са акцентом на следећем ставу: „Смрт је огледало живота у палом свету, у изопаченом, отуђеном, безумном и мрачном свету. Па опет смрт није само трагична: она је и благословена. Нека она одискона није улазила у Божију замисао, ипак је то дар Његовог милосрђа и самилости. За нас људе било би ужасно неподношљиво да бескрајно живимо у палом свету, да се, грозничаво тражећи излаз, вртимо у затвореном, безизлазном кругу таштине и греха. Бог нам је дао излаз. Он раскида савез душе и тела да би га затим изнова обновио, поново ујединио у телесном васкрсењу у последњем дану и тако привео пуноћи живота. Он је сличан лончару о коме говори пророк Јеремија: И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини. (Јер 18; 4).
Божанствени Лончар узима у руке сасуд наше грехом изопачене природе и разбија га да би обновио на лончарском кругу и вратио му првобитну славу. У том смислу смрт је средство нашег обнављања. С разлогом на опелу православна Црква пева: «Ти који си ме некада саздао из небића, и почаствовао твојим божанским ликом, а због прекршаја заповести опет вратио у земљу из које сам узет, врати богосличности, да се у првобитну лепоту обучем." Текст је са руског језика превео Мирољуб Авдаловић.

Препоручујемо читаоцима и одломак из књиге Етика, Горгија Маназаридиса, професора Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, која ће ускоро бити објављена у издњу Каленића, а у преводу јереја Драгана Поповића. Текст у часопису насловљен је Божије заповести као Божанске енергије.

Заинтересовани за увек актуелну тему Достојевски и хришћанство у овом броју имају прилику да се упознају са расправом протојереја Георгија Флоровског Религиозне теме Достојевског, која до сада није била преведена на српски језик.

У рубрици о новим богословским књигама препоручују се три, Архимандрит Зинон, Беседе иконписца (Каленић, Крагујевац 2010), Виктор Бичков, Естетика отаца Цркве (апологете, Августин), издање Службеног гласника и Хришћанског културног центра, Београд 2010 и зборник-часопис за светоотачку праксу и теорију Отачник, који је посвећен ранохришћанском гностицизму.

Поводом шест деценија од смрти академика Драгутина Анастасијевића, првог професора на византолошкој катедри Универзитета у Београду (од 1906) и професора Православног богословског факултета од његовог оснивања, Каленић подсећа на његову биографију и заслуге у научном раду. Овај такст је и скретање пажње на Зборник Православног богословског факултета (I) из 1950. године који су колеге посветили професору Анастасијевићу, поводом седамдесетогодишњице живота и као благодарност што је своју библиотеку завештао овој црквеној просветној установи. Жеља је да ни данашње генерације не занемаре и не забораве вредности које је овај Крагујевчанин уграђивао у историјску и богословску науку.

Након текста о светом Јовану Кукузељу у прошлом броју, Каленић у овом објављује још један део расправе Д. Кономоса коју је под насловом Музичка традиција Свете горе за Зборник Матице српске за сценске уметности (1998, број 22-23) превео академик Димитрије Стефановић, према оригиналу: D. Conomos, The musical Tradition of Mount Athos. Sourozh, A Juornal of Orthodox Life and Thought, 68, Oxford, 1997. Овим се наставља посвећеност часописа темама које се тичу односа уметничког стваралаштва и Цркве. У ову област спадају и кратке белешке о вредносним судовима о српском средњовековном црквеном сликарству у светској историји уметности, односно о чувеном сликару Ел Греку.

Историји црквеног живота у Шумадијској епархији посвећена је расправа Небојше Ђокића о готово двовековном трајању Старе крагујевачке цркве, задужбине кнеза Милоша Обреновића.

Извор: Епархија шумадијска