Косово и Метохија - немерљива духовна вертикала

БЕОГРАД, 16. фебруара (Танјуг) - Најављено једнострано самопроглашење независности Косова, подстакнуто кључним земаља ЕУ и САД, што, без икакве сумње, представља преседан у новијој историји међународних односа, Србији ће отргнути много више од 15 одсто њене територије.

Величина отргнутог заправо је немерљива, јер духовну вертикалу постојања једног народа никада нико није вагао. Управо то Србији значи Косово и Метохија - саборни храм српског народа чији сваки педаљ представља његову историју.

Оно је сведочанство о трајању народа и његове државе, историја која сеже 10 векова у назад.

Рашка епархија први пут се помиње 1020. године у ИИ Хрисовуљи византијског цара Василија ИИ (976 - 1025), а у његовој Повељи из 1019. године и Призренска епархија.

То сведочанство стоји и данас, од науке уредно пописано и регистровано током два века за нама. На том списку је више од 1.300 споменика, цркава и манастира који припадају српској културној баштини, међу којима су 162 објекта проглашена за културно добро од изузетне вредности, а 500 споменицима културе.

Боравећи на Косову и Метохији 1998. године, швајцарски еколог Франц Вебер, у свету познат као велики борац за заштиту природних и културних вредности, то духовно наслеђе представио је као непроцењиво благо, ремек-дела европске уметности и културе. Задивљен великим бројем тако вредних здања и знамења на малом простору, предложио је да се цела косовскометохијска област стави под заштиту УНЕСКО.

О Божићу 1999. године, патријарх српски Павле, рећи ће да су у бројним косовско-метохијским манастирима сачувана управо та сведочанства православне вере и светосавске традиције.

"Те светиње су подизане са свешћу о непогрешивом и вечном мерилу вредности човека и његових дела, као и вредности дела једног народа, утврђеног Господњим речима и величини служења према Богу и ближњему. Та иста свест, да се послужи Богу и роду, покретала је не само моћне и богате, краљеве и властелу да подижу цркве и манастире, него и обичан народ да их градећи и поново, из рушевина и пепела, обнавља и подиже".

А онда је поручио да "ваља размислити: Шта би српски народ био без ових манастира и у слободи и у ропству? Ста би смо ми данас били без њих и пред собом и пред светом?"

Довољно је рећи Пећка патријаршија, седиште српских архиепископа и патријарха, са четири цркве које су грађене од средине 13. века до четврте децније 14. века. Обновљена после завршетка Првог светског рата, да би 1924. у њој био устоличен први патријарх обновљене Патријаршије, Димитрије. Од тада се сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији.

Потом манастир Високи Дечани. Царска лавра коју је саградио Свети краљ Стефан Дечански између 1327. и 1335. године. Грачаница, грађена од 1313. до 1321. године, задужбина краља Милутина, једног од највећих српских задужбинара. Подигао је више од 40 манастира, међу њима Богородицу Љевишку (1306-1307), манастир Бањску (1313-1317)...

Царска ларва, манастир Свети Архангели, задужбина је цара Душана. Зидао ју је између 1343. и 1352. године.

Само у ризницама Дечана, Грачанице и Пећке патријаршије налази се више од 300 рукописних и штампаних књига од 12. до 18. века, затим 109 икона и преко 100 богослужбених предмета од метала и текстила. Грачаница је штампарију имала у првој половини 16. века, ни сто година пошто ју је Гутемберг пронашао. У њој је почетком 1539. године штампан Октоих.

Косовско-метохијски манастири били су седишта епископа, митрополита, архиепископа и патријарха, али и културна средишта и народна зборишта, праве народне школе. То културно - уметничко благо вековима је одолевало времену и надживело све историјске буре кроз које је пролазило то подручје на раскрсници истока и запада.

А највеће девастирање доживело је, какве ли ироније, онда када је демократска међународна заједница оличена у најмоћнијим државама окупљеним у НАТО, бомбардовањем решила да 1999. године заведе ред на Косову и Метохији, а следеће године послала мисију КФОР-а да тај ред одржи. За те две године Албанци су уништили 115 цркава и манастира, а 2004. године још 32 на очиглед припадника међународних чувара реда и мира.

Зато данас готово цинично изгледа несумњиво заслужено, али окаснело стављање Пећке патријаршије, Грачанице и већ уништене Богородице Љевиске на листу Светске културне баштине. Прикључили су их Дечанима.

Вековно искуство ипак говори да манастири на Косову и Метохији нису само цркве, конаци и богате ризнице. Њихова животна снага су монаси, који их генерацијама граде и духовно богате. Они су њихови истински чувари, али и чувари српства на Косову и Метохији које се одржало упркос тешким временима, силним освајачима и великим сеобама.

Зато у Српској православној цркви кажу да цркве и манастири не умиру, већ само замиру, чекајући прилику да обнављени опет буду покретачи свете мисије.

Извор: Танјуг