Кратак одговор Жељку Жугићу – Которанину, а уствари Епископу Артемију

На антицрквеном сајту Борба за веру од 6. јуна 2010. г. Жељко Жугић-Которанин пише „апологију" епископа Артемија под насловом Уместо одговора критичару правникâ, као што је раније писао, а Артемије му објављивао, клеветнички текст Српска Православна Црква у наручју јереси(!). Овакав „бранилац" (као и његов суфлер, од кога је и научио фразу бивши епископ, заборављајући да су онда „бивши епископи" и Свети Сава и свети Григорије Богослов, јер су се и они добровољно повукли са епископске катедре, али су, наравно, остали епископи и опет служили Цркви-Христу) само штети владици Артемију, нашем брату и саслужитељу, коме би боље било да седне и мирно чита дела светих Отаца и дела светог Оца Јустина. А он, између осталог, у једној од својих беседа цитира речи светог Јована Златоуста: „Зло је грешити, но ту се дâ помоћи; али грешити, а о томе не говорити (=не признати), највеће је зло, јер се ту не дâ помоћи."

Овакви и слични „саветници" и „правни браниоци" епископа Артемија не знају - или неће да схвате - да благодатно-канонски ред и поредак у Цркви (IКор. 10, 15 - 17, 23 до 14, 40 итд.) није правна, јуридичка ствар и да зато свети канони светих Отаца и Сабора не допуштају члановима Цркве као Тела Богочовека Христа, па ни епископима, да иду на световно-правне судове. (Тиме они нису „лишени правâ" него поштују и верују благодат Светога Духа у Цркви Бога Живога.) А свети Оци - свеједно да ли јесу или нису „полагали римско право", као и „јеврејски закон" - добро су знали Благодат и Истину која дође кроз Исуса Христа и Њоме су руководили и изграђивали Цркву Народа Божјег.

Владика Артемије, нажалост, као да више верује у световно-правни, законско-судски поредак и поступак неголи у присуство и дејство Духа Утешитеља у Сабору Цркве, Који Цркву и нас у њој уводи у сваку Истину. Доказ: он је, опет нажалост, и при крају рада Сабора, уместо иоле канонског одговора и смирено-покајничког признања своје канонске одговорности за вишегодишње изигравање Патријарха, Синода и Сабора, прочитао у лице Сабору једну квазијуридичку или назовиправну пашквилу, попут ове Жугић-Которанинове. Штавише, он и даље мисли да су му његов фатални суфлер Симеон-Дејан Виловски, његови скупи адвокати и његови јефтини правници - одбрана! Од кога и од чега? И пред ким? Где је свима њима савест и брига за савести слабе браће? (Трагикомедија са Црном Реком и „црном реком" црноречких монаха само је још црња, а могло се све прелити у три бистре Бистрице...)

Нажалост, и по трећи пут нажалост, дубоко нас погађа горка реч пророка Божјег: „Лечисмо... - и не хтеде се излечити!"

Ово записах на путу за Свету Гору, идући са браћом монасима Светогорцима, који светом ави Јустину и Службу написаше и учествоваше на саборном прослављењу његовом на Врачару. Али - понашање владике Артемија и парасинагоге око њега не могоше схватити ни одобрити.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије

Извор: Епархија рашко-призренска