Литургија у цркви Светог Николаја у Шангају

9. маја, први пут послије полувјековног прекида у Николајевском спомен-храму, који су подигли руски емигранти у центру Шангаја, служено је православно богослужење. У малој цркви, под чијим сводовима се први пут након много година опет чуло црквено појање скупило се неколико десетина православних вјерника из бившег СССР-а и других земаља, који живе у мегалополису. Многи су на празник стигли са дјецом.

Након Божанствене литургије протојереј Алексије Кисељевич, који руководи паством у Шангају, служио је благодарствени молебан поводом Дана побједе, а затим и помен погинулим војницима. Обнова богослужења у храму, који је затворен за вријеме револуције, постала је могућа захваљујући залагањима многих људи - чланова православних општина, сарадника Генералног конзулства Русије и чланова Руског клуба у Шангају. Подршку тим напорима дуго година указивао је Одјел спољних црквених веза Московске патријаршије, чији предсједник је тада био Митрополит смољенски и калињинградски Кирил, садашњи Патријарх московски и све Русије.

Спомен-храм цару мученику Николају Другом и његовој породици (освештан у част светог Николаја Мирликијског) је ремек-дјело архитектуре и једна од главних знаменитости Шангаја, био је подигнут од средстава руских емиграната 1934. године. Храм је утемељен 1932. године и подигнут је у рекордном времену за 15 мјесеци.

Подизање храма, који се налазио на територији Француске концесије, повезано је са именом генерал -поручника Г.Л.Гљебова, који је иницирао изградњу и организовао прикупљање средстава. Прилоге за изгрању храма давали су руски емигранти и странци, међу којима и шеф енглеске краљевске експедиционе војске у Кини, генерал Флеминг. Пројекат храма припада архитекти А. И. Јарониму, који не само да је руководио радовима, него је из свог џепа финансирао техничко особље. 1965. године, послије смрти потоњег православног архијереја Кинеске аутономне православне цркве Епископа шангајског Симеона (Ду) кинеске власти у Шангају су затвориле све православне храмове. Храмови су били национализовани и коришћени су у комерцијалне сврхе.Катедрални сабор Шангаја посвећен икони Мајке Божје Посредница за грешне, више од двадесет година коришћен је као складиште. У припрати сабора је био изграђен ресторан, у самој цркви је била смјештена берза, касније ноћни клуб. Николајевски храм је дуго година коришћен као складиште, а онда као ресторан италијанске кухиње. 2005. године у Генералном конзулству Русије почело је спровођење редовних богослужења, на челу са протојерејем Алексијем Кисељевичем. 2009. године након посјете Кини предсједника Одјела спољних црквених веза Московске патријаршије Митрополита волоколамског Илариона преко сто православних Шангајаца се потписало испод молбе о предаји храма за православне службе. Молбу су потписали не само Руси него и Срби, Румуни, Бугари други. Николајевска црква је предата шангајској општини Руске православне цркве на отплату за коју се средства скупљају у виду прилога парохијана. Служења ће се одвијати недјељама и осталим празничним данима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска