Манастир Сасе прославио Светог Цара Уроша

Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 15. децембра 2007. године, на празник Светог Цара Уроша, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Сасе уз саслужење протојереја-ставрофора Видоја Лукића, протосинђела Данила (игумана манстира Озрен), протонамесника Љубише Вујичића, протонамесника Борислава Тодића и протођакона Славољуба Милошевића.

Манастир Сасе прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим повод је Владика Василије предао манастиру дио моштију краља Уроша (дар Владике будимљанско-никшићког Господина Јоаникија) и дио моштију цара Уроша (дар Његове Светости Патријарха српског Господина Павла). Светој Литургији присуствовао је велики број верника којима се Владика обратио и у беседи истакао значај светитеља у српском народу.

Житије Светог цара Уроша

Син јединац српског цара Душана и царице Јелене, по роду сестре бугарског цара Јована Александра. Царовао је у тешко време распада српског царства. Побожан, по природи кротак, није хтео да силом подчињава необуздане великаше, међу којима се посебно истицао Вукашин, који је добром цару дошао главе. Свети цар Урош је мученички пострадао 1367. године, у својој 31. години. Али, као и са осталим мученицима и са њим је било: од људи убијен - од Бога прослављен. Његове чудотворне мошти почивале су у манастиру Јазку, на Фрушкој гори, одакле су у време Другог светског рата, 1942. године, пренете у Београд и положене у Саборну цркву, поред тела Светога кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Штиљановића.