Манифестација "FESTIVAL BIBLICO" у Вићенци

У граду Вићенци и у још шест градова Северне Италије, од 29. маја до 2. јуна одржавао се симпосион под именом ,,Festival Biblico,, (празновање или прослављање Библије), а у организацији Римокатоличке Цркве, односно Епископије Вићентинске и Културног Центра San Paolo Onlus из Вићенце.

Ово је четврта година како се одржава ова манифестација и главни циљ овог фестивала је да верујуће, а исто тако и неверујуће људе приближи универзалном и космичком значају Библије кроз разне библијске теме о којима се разговарало на трибинама и округлим столовима, кроз поучна предавања, дискусије и дебате, затим кроз уметност (музичку, драмску, филмску, литерарну), као и кроз архитектуру и сликарство. Библија протиче кроз векове рефлектујући се у молитви, поезији, драми, мозаику, сликарству, појању... Сусрет са Богом у Светом Писму се увек и непрестано шири, а никада не сужава креативни капацитет човека што је овај фестивал желео и да покаже.

Ове године фестивал се, поред већ устаљених градова, организује и у граду Schio где је позван да учествује умировљени Епископ Атанасије (Јевтић), а уместо њега предавање је одржао Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије. У пратњи Владике Григорија били су о. Никола Јанковић, о. Велимир Ковач и ђакон Зоран Алексић. Владика Григорије је одржао предавање на тему ,,Рањена кућа (дом),, (La Dimora ferita) и говорио о храмовима и манастирима на Косову и Метохији који су варварски повређени, оскрнављни и порушени. Те вечери, пред око две стотине људи, Владика Григорије је покушао да објасни распеће српског народа и храмова на Косову и Метохији поткрепљујући све речима вере и упућујући на Васкрсење и сигурну и чврсту хришћанску наду. Такође, ово је била тема разговора Владике Григорија и италијанске омладине у Научној Гимназији у граду Скиу где је био присутан и градоначелник.

У недељу 1. јуна, са благословом Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, Владика Григорије је са својим свештенством и локалним парохом о. Миливојем Топићем служио Свету Архијерејску Литургију у Вићенци где живи преко 20.000 православних Срба из разних крајева отаџбине.

Своју посету граду Скиу, ова мала делегација из Херцеговине искористила је да, поред српске заједнице у Вићенци где је имала врло љубазне и предусретљиве домаћине, посети и најзначајније културне и религиозне дестинације у овом делу Италије. Поред Вероне, незаобилазан град је сигурно Равена где се могу видети ремек дела византијске културе, архитектуре и уметности и, наравно, Венеција која плени својом лепотом и чарима привлачи турусте широм света.

Равена је као трећи по важности град Западног Римског царства (после Рима и Милана) позната по својој раскоши и лепоти, али оно што краси овај град и учинило га славним јесте засигурно византијско наслеђе у архитектури и уметности. Поред познате катедрале San Vitale, ту се налази и базилика San Apolinnare Nuovo, крстионице Bapttistero Neoniano као и познати маузолеј Galla Placidia где се налазе три саркофага са телима Императора Хонорија, Констанција III и Гале Пласидије, ћерке Императора Теодосија I. Ове цркве и споменике красе прелепи и чувени равенски мозаици из периода VI века када је Равена била седиште византијског егзарха и управитеља Италије.

Венецију, град велике славе и лепоте, град Св. Марка који је заштитник овога града, главни град некадашње Млетачке Републике, краси преко 170 канала, 40 мостова и бројне грађевине са својим готичким, барокним и ренесансним фасадама са видним источњачким утицајем из периода од XII - XVII века. Главна саобраћајница, тј. пловна артерија Венеције је канал Grande који дели град на два дела. Оно што је интересантно јесте да је Венеција успела до данас да сачува топографску конфигурацију и нумерацију улица још из 1171. године. Поред раскошне Катедрале и Трга Св. Марка, Дуждеве Палате, цркава и грађевина, међу знаменитостима овога града се налазе и мостови међу којима су најпознатији Rialto и Ponte dei sospiri (мост уздаха), саграђен у XVII веку да би спојио Дуждеву Палату са затворском зградом. Њиме су после донесене пресуде спровођени осуђеници до затворских ћелија или места погубљења, па отуда ово необично име моста.

После Венеције, Владика Григорије је са својим свештеницима посетио српске заједнице у Трсту, Ријеци и Епископа далматинског Г. Фотија у Шибенику који их је љубазно дочекао, угостио и благословио њихов пут назад за Херцеговину.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка