Међународна богословска конференција у Волосу
Од 3. до 6. јуна ове године у грчком граду Волос одржана је међународна богословска конфереренција на тему „Нео-патристичка синтеза или Пост-патристичко богословље: Може ли православно богословље бити контекстуално?". Конференцију је организовала Богословска академија Волос (Грчка) у сарадњи са Програмом за православне студије Фордам универзитета (Њу Јорк), Катедром за православно богословље универзитета у Минстеру (Њемачка) и Румунским институтом за међу-православне, међу-конфесионалне и међурелигијске студије (Румунија). Учесници су били познати богослови из разних земаља.
Конференцију је отворио високопреосвећени Игњатије, митрополит Деметријски, а први предавач је био протојереј Владан Перишић, професор Патрологије на Богословском факултету универзитета у Београду, који је говорио на тему „Литургијско богословље као контекстуално богословље у патристичкој ери и данас".
Да би усвојили неку библијску истину, истакао је проф. Перишић, пожељно је разумијети културни оквир (тј. контекст) у коме је она смјештена. То је једна ствар. Сасвим је друга ствар тврдити да је ова истина толико везана за ту културу да од ње зависи. Истине божанског откривења не могу се оцјењивати критеријумима културе. Осим тога, култура понекад може да допринесе разумијевању неких откривених истина, али још чешће она то може да спријечи. Зато увијек морамо имати на уму да је хришћанска порука у простору и времену, али не о простору и времену.
Један од предавача на другом засиједању, у петак 4. јуна, био је протојереј Џон Бер, декан Богословског факултета светог Владимира у Њу Јорку. Осврћући се на протекло стољеће, он је у свом предавању, прво, истраживао настанак и ограничења Нео-патристичке синтезе, а затим и специјализованост и фрагментираност ове богословске дисциплине, указујући и на могуће нове правце. Повратак Оцима, на који је позивао о. Георгије Флоровски и други богослови који су се нашли у изгнанству на Западу, био је виђен и као ослобођење од „позападњеченог" богословља њихове прошлости и као ослобођење од „позападњечене" религиозне философије Булгакова; ипак, указујући на „ум" отаца, а не на њихове конкретне текстове, Флоровски је црпио из истог извора Романтизма и Идеализма. Наслеђе Нео-патристике је, по ријечима оца Џона, помијешано: она је била дах свјежег ваздуха и надахнула је многа велика дјела, али је истовремено и обесхрабривала богословско размишљање, првенствено тиме што није довољно пажње обраћала на особеност сваког од Отаца, а и зато што је давала утисак да се богословствовати може само кроз Патристику.
Конференција је са радом наставила и следећег дана, када је на другом јутарњем засиједању на тему „Реалност и привременост Нео-патристичке синтезе" говорио митрополит Пергамски Јован (Зизјулас). Он је на почетку представио неке од аспеката савременог православног богословља и објаснио како је о. Флоровски разумијевао и артикулисао Нео-патристику. Након тога Митрополит је поменуо неколико параметара Нео-патристичке синтезе који се односе на дијалог православног богословља са савреном културом (савременим трендовима у философији, умјетности итд.). Он је такође разматрао и питање да ли православно богословље може себе изразити у оквирима савремености, другим ријечима - да ли може дати одговоре на изазове егзистенцијалне философије (слободе, другости итд.), актуелних друштвених проблема (права жена итд.), етичких питања (односа између индивидуе и заједнице, људских права, демократије итд, уз помоћ еклисиологије заједнице). Коначно, митрополит Јован је представио неке од основних кључева за разумијевање савременог богословља као контекстуалног (егзистенцијалну интерпретацију Триадологије, пневматолошку еклисиологију као одговор на однос између индивидуе и заједнице, евхаристијски карактер православног богословља, есхатолошку онтологију и интерпретацију предања). На крају, он је дао позитиван одговор на главно питање конференције - могућност разумијевања савременог православног богословља као конеткстуалног.
Међународна богословска конференција је завршила са радом у недељу 6. јуна пријеподневним засиједањем које је одржано након свете Литургије служене у храму Вазнесења Господњег у Волосу.
Поред поменутих предавача у раду конференције су учествовали и други истакнути богослови нашег времена, међу којима: др Пантелис Калаицидис, директор Богословске академије Волос, проф. Георгије Марцелос, професор на Богословском факултету универзитета у Солуну, др Маркус Плестед са Института за православне студије на Кембриџу, др Данијел Ајуч, професор на Православном богословском институту св. Јована Дамаскина универзитета у Дамаску, др Георгије Демакопулос, професор на Програму за православне студије Фордам универзитета у Њу Јорку, др Асад Елиас Катан, директор Центра за религијске студије и Катедре за православно богословље унивезитета у Минстеру, о. Ендрју Лаут, професор Патрологије на универзитету у Дураму у Великој Британији, др Раду Преда, директор Румунског института за међу-православне, међу-конфесионалне и међурелигијске студије и други. Најављен је био и високопреосвећени Иларион, митрополит Волоколамски Московске Патријаршије, који био спријечен да дође. У раду конференције, као један од модератора, учествовао је и преосвећени Максим, епископ Западноамерички Српске Православне Цркве.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
