Међународни научни скуп у Косовској Митровици

У Косовској Митровици, на Филозофском факутету, одржан је велики међународни научни скуп под називом «Косово и Метохија у цивилизацијским токовима». Скуп је почео са радом 8. октобра а свечано затварање је у недељу 11. октобра. У раду скупа учествује преко 300 научних радника, професора, академика из 16 земаља Европе и света. Дискусије се воде у више панела из области историје, лингвистике, књижевности, историје уметности, педагогије и андрагогије, психологије, социологије и филозофије. Циљ скупа је да са научног мултидисциплинарног аспекта покаже цивилизацијске вредности Косова и Метохије као неотуђиве територије Републике Србије.

Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски др Артемије позван је од стране организатора да на отварању ове научне конференције упути окупљеним научницима поздравну реч. Преосвећени др Артемије обратио се цењеном скупу:

«Помаже Бог!

Поштована Господо, велика је Наша радост и част да можемо данас да Вас поздравимо на овом еминентном скупу у име не само своје, него у име Епархије Рашко-призренске, Нашег свештенства и монаштва, у име нашег народа који још увек овде живи, али и у име свих оних који су у њој живели и радили преко хиљаду година, јер се Наша Епархија први пут помиње 918. године. У том дугом периоду много што-шта се издешавало на овим светим косовско-метохијским просторима. Живот је некада бујао на свим пољима црквеног и народног бића, а некада је замирао, повлачио се у катакомбе. Тај живот је оставио иза себе велика и неизбрисива дела цивилизације и културе.

Цивилизација је, уствари, сам живот, а култура - стваралаштво у њему. Култура је со цивилизације. Као што је духовност со културе. Небеско је мера свему. Од тог пространства у нама зависи и наше видљиво дело.

Косово и Метохија су најосољеније парче српске земље. Ту је духовност оваплотила културу и та истина православља постала је сам живот. То је оно чиме је стваралаштво српског народа одредило непревазиђени и аутохтони културолошки образац хришћанске цивилизације на Косову и Метохији.

КОСОВО И МЕТОХИЈА је преко 800 година света српска земља. Оно је колевка српске духовности, српске културе и српске државности. Не мит, него духовни идентитет српског народа, без кога Срби као народ не могу да постоје.

На том релативно малом простору (10.000 км квадратних) индетификовано је преко 1.300 српских, православних цркава и манастира. То су тапије српског народа и сведоци вишевековног присуства Срба на Косову и метохији.

Косово је кроз сву своју историју много страдало од разних непријатеља и освајача. Никад више као у последњих десет година владавине међународног протектората УН.

Од јуна месеца 1999. године Косово и Метохија су поново разапети на крсту страдања од стране албанских злочинаца и терориста. Нарочито је пострадала духовна и културна баштина српског народа: преко 150 цркава и манастира је спаљено, порушено и вандализовано. Многобројна православна гробља су оскрнављена, вандализована, споменици порушени, гробови раскопани, а кости мртвих разбацане.

Преостала духовна и културна баштина, о којој ћете Ви овде говорити, у опасности је да и она буде уништена, као што је у опасности и преостали хришћански српски народ који још живи на Косову и Метохији да буде протеран из своје вековне колевке...

Ви сте данас овде да упознате истину и да сведочите истину. А Господ наш Исус Христос је рекао: "Упознајте Истину, и Истина ће вас ослободити". Желимо Вам много успеха и да се Ваш рад креће у том правцу. Хвала!»

Скуп је првог дана рада посетио руски амабасадор у Србији Александар Конузин.

У раду конференције учешће су узели еминентни научници из земље и иностранства, представници Српске Православне Цркве, САНУ, Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Приштини, Института за славистику Руске академије наука (РАН), Института руске историје РАН, Института социологије РАН, Историјског факултета Московског државног универзитета «Ломоносов», Филолошких факултета из Томска и Петербурга, Московског државног регионско-економског факултета, Библијско-богословског института светог апостола Андреја, Института друштвених наука Тјуменског државног универзитета, Московског института међународних односа, Кубанског државног универзитета из Краснодара, Православног свето-тихоновског хуманистичког универзитета из Москве, Великотрновског универзитета из Бугарске, Института за балканологију Бугарске академије наука, Пловдивског универзитета «Пајсије Хиландарски», Универзитета «Свети Климент Охридски» и «Свети Кирило и Методије», Универзитета у Темишвару, као и низа других универзитета и научних института из Белорусије, Италије, Немачке, Велике Британије, Пољске, Француске, Канаде и Америке.

Преко 150 учесника научне конференције посетило је у суботу, 10. октобра, српске православне манастире Грачаницу, Високе Дечане и Пећку Патријаршију.

У манастир Грачаница научни радници су стигли у касним поподневним сатима. Испред цркве их је дочекао преосвећени епископ Артемије. Поред обиласка самог манастира већи број гостију задржао се у разговору са Владиком.

Извор: Епархија рашко-призренска