Међународни симпосион: Верска настава у савременим условима

У суботу, 23. фебруара 2008. године, у Дому Војске Србије у Београду, одржан је међународни семинар за вероучитеље у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, а под покровитељством Министарства вера Републике Србије.

Пре самог почетка семинара, у цркви Александра Невског, у име Његове Светости и са благословом Патријарха српског Г. Павла, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), викар Патријарха српског Г. Павла, служио је, у 6 часова, Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење домаћина протојереја-ставрофора Ваја Јовића, старешине цркве; протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, протојереја-ставрофора др Драгомира Санда (чланови Одбора за верску наставу); протојереја-ставрофора Божидара Бакајлића, протојереја-ставрофора Убипариповића, и двојице ђакона.

У Централном дому Војске Србије програм је почео у 9 часова, уводном беседом Епископа хвостанског Г. Атанасија (Раките), викара Патријарха српског Г. Павла, и председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, који се, на почетку, захвалио присутним предавачима, вероучитељима, а посебно господи министрима Радомиру Наумову и Зорану Лончару, и иховим сарадницима. Преосвећени Владика је истакао да су се у српском школству од 2000. године десиле значајне промене, а посебно на пољу верске наставе, која је 2001. године враћена у школе. Међутим, Владика је посебно нагласио да то, само по себи, није довољно, већ да је неопходно да се српски род биолошки умножи, а затим и да се сви Срби образују и васпитају. Преосвећени Владика је изразио радост што је Одбор за верску наставу на овом семинару окупио стручне људе, који ће својим говорима помоћи вероучитељима да још боље образују и васпитају своје ученике. "За образовање нема ни временских, ни садржинских граница, Свети Василије је у Цркву унео сва знања из света, али је сва знања крстио, па затим дао вернима на корист. Свети Григорије Палама је казао да су Свети Оци све знање прво добро прерадили, па затим само оно здраво дали народу на употребу." Преосвећени Владика се на крају сетио како је Његова Светост Патријарх српски својим матурантима у Призренској богословији на крају године говорио: "Ако ви, као свештеници, говорите оно што треба много ћете постићи. Ако и добро говорите, а лоше радите нећете ништа постићи. А ако ништа не говорите, а делате јеванђељски много ћете учинити." На крају се Владика посебно захвалио министру одбране г. Драгану Шутановцу, који је несебично отворио врата Дома Војске Србије овом скупу.

Министар вера Радомир Наумов је, у кратком али садржајном говору окупљеним вероучитељима, нагласио да је ово сабрање започело Светом Архијерејском Литургијом, у којој су учествовали и вероучитељи, те да су они на тај начин повезали теорију и праксу. "Вероучитељи данас имају посебну одговорност јер је њихов задатак да попуне духовну празнину, која је опстајала у српском народу скоро 60 година. То попуњавање може да се деси само ако се вероучитељима прошире видици и свестрано се образују, зато је и значајно што се организују овакви семинари. У тренуцима изузетних искушења за Србију, Црква је темељ очувања националне свести и саме државе и везивно ткиво које треба да испуни све оне пукотине настале новонасталим стањем на Косову и Метохији." Затим је говорио и министар просвете Зоран Лончар, који је такође истако значај оваквих семинара, првенствено због образовања нових нараштаја, а затим и због потребе корелације веронауке са осталим предметима. Он је похвалио Православни богословски факултет који је основао студијски програм посебно за вероучитеље, и Архиепископију београдско-карловачку због организовања овог семинара. На крају се скупу обратила и Невена Витошевић-Ђеклић, државни секретар у Министарству вера, и истакла да Министарство вера ради на побољшању услова рада вероучитеља и на самом унапређењу верске наставе.

Први предавач на међунардном семинару био је Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије који је у, врло јасном и надхнутом предавању, истакао да је циљ верске наставе да постанемо Црква. Ако то постигнемо, онда ћемо пројавити веру у Бога Живог. Запад је развио индивидуални пут пројаве вере, стога ми,на Истоку, не смемо да правимо исте грешке, већ морамо да се вратимо коренима праве вере. Два су значајна питања, на која је Владика дао јасан одговор - шта је Црква; и шта значи живети вером? Црква је нови начин живота, а вера је лични однос са Живим Богом, тако да онај који верује не може без Онога у кога верује. На Западу је дошло до рационализма и пијетизма, јер је превагнуо индивидуални однос према Богу. Владика је истакао окупљеним вероучитељима да је неопходно да се оствари заједница - да се изађе из себе и победи егоцентризам - и кроз очишћење од страсти дође до заједнице са ближњим, а на тај начин и са Богом. Из две премисе: лична заједница са Богом и са ближњим он извлачи правилан закључак - то је Црква! Пошто у Цркву улазимо крштењем, Владика је објаснио да је крштење ново рођење, онтолошки гледано, ново постојање; односно рађање за нови живот. Док је, с друге стране, Владика истако да је биолошко рођење рођење за смрт.

Преосвећени Владика је затим одговарао на питања вероучитеља, који су на тај начин разрешили све своје недоумице око корелације веронауке са осталим предметима, односа свештеника према вероучитељима и веронауке у многонационалној средини. Преосвећни Владика Игнатије је истакао потребу и неопходност да се веронаука повеже са осталим предметима, посебно са физиком и биологијом, те је истакао да вероучитељи морају да прате савремена истраживања на тим пољима. Што се тиче односа са децом у многонационалној средини, Владика је истакао да је потребно да се кроз причу опише детету Хришћанство и Црква, али никако не треба циљати да се преко веронауке дете крсти или насилно уведе у Цркву. Владика је овде истако да се, приликом писања уџбеника, он и определио да кроз причу о дечаку Богољубу и птичици опише онтолошку љубав у заједници. Што се тиче свештеника и повезаности њихове службе и верске наставе, Владика је истакао да је циљ епископа у Сабору био да се крене са свештеницима као вероучитељима како би се исправила грешка из периода између два светска рата када се направила клима подвојености између професуре и свештеничке службе. На тај начин, деца се преко свештеника лакше везују за Цркву, јер знају да свештеници служе у Цркви. На крају овог дела семинара, Владика је истакао да свештеници морају бити на услузи и вероучитељима и деци која похађају верску наставу, односно да им помогну у упознавању са јеванђељским животом у Цркви.

У другом делу семинара говорили су проф. Јелић, са Београдског Универзитета, Архимандрит Данило из Москве (Православне вредности савременог образовања) и протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо (Савремена дидактичка начела у служби литургијске катихезе). Архимандрит Данило је одржао врло значајно предавање на српском језику о литургијској катихизацији у школама. Он је као најбитнију ствар истакао литургијску поуку и катихезу у образовању и васпитању. Пошто је човек микрокосом у макрокосмосу, врло је значајно да он прво буде образован и васпитан како би успешно унапредио свет око себе. Проф. Драгомир Сандо је говорио о дидактичким средствима у верској настави и њиховој правилној примени, првенствено из угла литургијске катихезе.

На крају овог, врло успешног и прихваћеног од свих вероучитеља, семинара постављно је питање у вези са најавама и иницијативи да верска настава у наредној школској години буде само факултативни предмет. Међутим, вероучитељи су добили чврста уверавања да је то само иницијатива врло мале мањине.

Преосвећени Владика хвостански Г. Атанасије је на крају семинара захвалио свим предавачима и вероучитељима који су дошли на семинар, а посебно jе заблагодарио покровитељима и Дому Војске.