Мисија и јединство – заједничко сведочанство одвојених цркава?
На Православном богословском факултету Универзитета у Београду, од 26. до 31. августа 2010. године одржано је XVI Академско саветовање Societas Oecumenica на тему Мисија и јединство - заједничко сведочанство одвојених цркава?
У амфитетатру Православног богословског факултета 26. августа свечано је отворен овај међународни скуп поздравним речима домаћина Његовог Преосвешетнства Епископа бачког Г. др Иринеја, декана ове - цењене у свету - високошколске институције, а затим и Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Свечаном отварању су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријархов; монсињор др Андрија Копиловић, декан Католичког института у Суботици; г. Драган Чуровић, државни секретар Министарства вера Републике Србије.
Поздравна реч Епископа бачког др Иринеја,
декана Православног богословског факултета у Београду
Ваша Светости; веома поштовани господине професоре Де Меy, председниче Societas oecumenica; веома поштоване колеге и колегинице, учесници овога богословског саветовања; драги пријатељи и гости, браћо и сестре,
За Православни богословски факултет Универзитета у Београду представља изузетну част и задовољство то што му је пружена прилика да ове године буде домаћин који - по мери својих скромних могућности, али искрено и братољубиво - пружа гостопримство веома угледном Европском друштву за екуменско истраживање Societas oecumenica приликом његовог шеснаестог академског саветовања, са општом темом Мисија и јединство - заједничко сведочанство одвојених Цркава?, а мени је, исто тако, изузетна част и пријатна дужност да све вас - чланове и пријатеље друштва Societas oecumenica, учеснике овога саветовања и наше драге госте - од стране наставникã и студената нашег Факултета и са своје стране поздравим у име Исуса Христа, Господа и Спаситеља нашега, Који умре и васкрсе „да расејану децу Божју сабере у једно" (Јов. 11, 52), и да вам зажелим срдачну добродошлицу, као и угодан боравак у нашем главном граду и у нашој земљи.
Тему одабрану за ово саветовање - тему мисије и јединства Цркве - сматрам веома значајном и актуелном, можда најактуелнијом темом савремене хришћанске васељене и савременога света, у којем свега има више него јединства, а који горку реалност своје верске, цивилизацијске, идеолошко-политичке и сваке друге подељености и опасност даље антагонистичке фрагментације не доводи у било какву везу са Црквом и њеном мисијом, акамоли са њеним јединством. Лично не сматрам да су мисија и јединство две теме него, пре ће бити, једна, двоједина тема, недељиво подељена на две подтеме. Јер, мисија Цркве се и састоји у даљем изграживању и ширењу оног јединства које јој је Бог у Христу Духом Светим једном заувек даровао, са визијом и перспективом његовог незауставивог историјског раста и есхатолошког испуњења у богочовечанском свејединству „новога неба" и „нове земље", где је Бог „ Све у свему", а све - спасено и обожено - у Њему, где се брише и последња гранична линија између Цркве и света, где блиста само Црква, само Козмос, само непролазна красота Новог и Вечног Јерусалима. И обрнуто: дар јединства није статичан, није магијско-религијски опус оператум, него је и задатак, животни пулс, функција, литургија, трајни садржај и циљ наше синергије са Господом, која и јесте наш живот и наше спасење.
У животу Цркве нема, рекао бих, ничега што не представља њену мисију и не изграђује, аутоматски, њено јединство, било да је реч о личном аскетском подвигу хришћанина, било пак о унутрацрквеној мисији организовања и унапређивања литургијског и духовног живота, богословља, уметности и културе уопште, било пак о спољашњој мисији, о сведочењу ad extra и мисионарској делатности у иноверним и незнабожачким срединама. Укупна, дакле, мисија Цркве у свету мора се разумети у светлу Христове првосвештеничке молитве „да сви буду једно", као што, такође, наша сотириолошко-есхатолошка визија свејединства - сви као „један нови ~овек", као Богочовек и богочовечанство, као Црква, заједно са свом творевином Божјом - представља испуњење и пуноћу мисије Цркве у свету.
О различитим аспектима ове тако изазовне, богате, сложене и надасве актуелне еклисиолошке проблематике расправљаће се током следећих дана, и то из различитих перспектива - лутеранске, англиканске, римокатоличке, православне... Сведочење одвојених Цркава на централне теме богословља много чешће је, нажалост, одвојено него што је заједничко. Моја је молитвена жеља да сведочење на тему овога саветовања буде заједничко, а не одвојено, а ако то није оствариво, онда да буде у много већој мери заједничко него одвојено. То значи да нашем саветовању желим успех и богате духовне плодове, а његовим учесницима сваки Божји благослов.
