Митрополија Црногорско-приморска у Другом свјетском рату

Црна Гора била је 1941. године окупирана од стране италијанске војске. Првих дана окупаторске власти нијесу предузимале нарочите мјере према народу и свештенству у Црној Гори. Издата је била наредба да се сви војници који су се 17. априла 1941. затекли на војној дужности сматрају ратним заробљеницима, и имају бита интернирани. Заузимањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија сви су ови војници и официри пуштени на слободу и нијесу интернирани.

У Црну Гору је стигао велики број избјеглица и Његово Високопреосвештенство Митрополит је покренуо акцију прикупљања прилога за избјеглице која је, крај све материјалне биједе, која је владала у Црној Гори, показала добре резултате.

Окупатор је нешто касније био покушао придобити народне масе за стварање тзв. самосталне Црне Горе али без успјеха те је отпочео са терором.

Против овог терора је Његово Високопреосвештенство митрополит протествовао код команданта окупаторских трупа, који је послије тога лично дошао Његовом В. Преосвештенству, изјавио жаљење и молио за извињење у име своје и војника који су недјела извршили. (Извјештај свештеника Блажа Марковића, тужиоца Ц. С. на Цетињу - Син. бр. 579/зап. 31. из 1941).

У мјесецу јулу 1941. године војници италијанске окупационе силе знатно су оштетили епархијску зграду. Том приликом су уништили тај инвентар и већи део архиве, затим су војне власти заузеле зграду за своје потребе и држале је све до капитулације Италије. На име кирије за зграду плаћено је Епархијском управном одбору прво по 3.000, а касније по 5.000 италијанских лира мјесечно. Ова је сума дијељена свештеничким сирочадима чији су очеви изгинули и свештеничким породицама чији су храниоци интернирани затим избјеглицама и осталој сиротињи.

Од јула 1941. па све до ослобођења у Црној Гори је стално трајала револуција. Многи су манастири и цркве оштећени и опљачкани. У току борби спаљени су конаци манастира Режевића, Градишта, Жупе, Бијеле и Пиве. Цркве и конаци манастира Ждребаоника били су порушени од артиљерије али је црква касније поправљена, тако да је у њој омогућено вршење св. службе Божије. Манастир Морачки је оштећен од бомбардовања а манастир Острошки је исто тако претрпео доста штете приликом борби.

Било је временских периода кад Његово В. Преосвештенство Митрополит није имао везе ни са ким ван Цетиња а поготову са удаљенијим крајевима епархије (Извештај Е. У. одбора на Цетињу бр. 20 од 2. фебруара 1944. г)...

Пошто су срезови Пљеваљски и Пријепољски епархије дабробосанске били окупирали Италијани, Свети архијерејски Синод је умолио Његово ВПреосвештенство да преузме администрирање ових намјесништава (зап. бр. 551 из 1942.).

Свети Архијерејски Синод сада не располаже са више података о стању у Црној Гори за вријеме рата, пошто су акта изгубљена.

Послије ослобођења није се дуго ништа знало о епархији Црногорско-приморској и о Његовом ВПреосвештенству г. Митрополиту Јоаникију. Проносили су се гласови да је господин Митрополит одведен од стране Њемаца и чак да је погинуо. Свети Архијерејски Синод се поводом тога обратио АВНОЈ-у и умолио за извјештај о Његовом ВПреосвештенству (бр. 188/зап. 69 из 1945).

Марта мјесеца пошта на Цетињу вратила је акт Светог Архијерејског Синода бр. 1672/44 упућен на адресу Његовог ВПреосвештенства Митрополита г. Јоаникија са ознаком „Адресат отпутовао са Немцима". После тога Свети Архијерејски Синод је затражио од Црквеног суда на Цетињу извјештај о Његовом ВПреосвештенству као и о архијерејском замјенику и зашто се овај никако не јавља (зап. бр. 120 из 1945.).

Пошто се о судбини Његовог ВПреосвештенства г. Јоаникија није ништа знало, а да би се црквено-вјерски послови епархије Црногорско-приморске нормализовале Свети Архијерејски Синод је на сједници својој од 4. априла/22. марта 1945. под бр. 572/зап. 145 одредио за администратора те епархије Његово ВПреосвештенство Митрополита скопског г. Јосифа.

Пошто су се о Његовом ВПреосвештенству Митрополиту Црногорско-приморском Јоаникију почеле касније проносити по Београду разне верзије, Свети Архијерејски Синод је под бр. 359/зап. 321 од 6. јуна поново молио Министарство унутрашњих послова за извјештај о Његовом ВПреосвештенству Митрополиту. По налогу Његовог ВПреосвештенства Митрополита г. Јосифа посјетили су 11. јуна 1945. Министра унутрашњих послова ДФЈ г. Владу Зечевића, протојереј Иван Калуђеровић и г. Душан Дожић известили га да је Патријаршија са приватне стране сазнала да је Његово Преосвештенство Митрополит Црногорско-приморски г. Јоаникије 10. јуна доведен из Загреба у Београд и да се налази у затвору.

Истовремено су у име Цркве умолили да се о господину Митрополиту поведе рачуна на тај начин што би био смјештен у једном од манастира и што би му се дозволило примање пакета од Патријаршије.

Када је објављена одлука о амнестији Свети Архијерејски Синод је актом бр. 990 из 1945. замолио Вјерску комисију да преко Министарства унутрашњих послова сазна и Светом Архијерејском Синоду достави извјештај о томе шта је са Његовим ВПреосвештенством Митрополитом г. Јоаникијем и да ли је одлука о амнестији обухватила и Његово ВПреосвештенство.

Ни на један акт којим се свети Архијерејски Синод интересовао за Његово ВПреосвештенство г. Јоаникија није примљен никакав одговор.

Овај текст представља дио Извјештаја Светог Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору СПЦ о раду од 1941. до 1947. године

Митрополит Јоаникије је у новембру 1944. са великим дијелом народа одступио. Враћен је из Словеније и убијен јуна 1945. у околини Аранђеловца. На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора 1999. године, митрополит Јоаникије проглашен је за свештеномученика, а његово име је унијето у диптих светих. Спомен светог свештеномученика Јоаникија Црногорског прославља се 4/17. јуна.

Извор: Митрополија црногорско-приморска