Митрополит Амфилохијe: Прерано за КПС

Још увек није сазрело време да се чување манастира на Косову и Метохији препусти Косовској полицијској служби, поручио митрополит Амфилохије. Монаси и свештенство на Косову не размишљају о исељавању из покрајине, истиче митрополит. Администратор Епархије рашко-призренске митрополит Амфилохије изјавио је да није сазрело време да се чување манастира на Косову и Метохији препусти локалним безбедносним снагама. Митрополит Амфилохије је у интервјуу агенцији Тањуг оценио да од мартовског насиља 2004. године није прошло довољно времена како би монаси имали поверења у локалне органе безбедности.

Кфор би, према његовим информацијама, до краја месеца требало да преда на чување Косовској полицијској служби манастире Грачаницу, Гориоч и Будисавце.

"Наше уверење и осећање је да је прерано препустити косовским органима безбедности да чувају манастире, поготову ако знамо да је добар део тих органа био на челу збивања и експлозије насиља 2004. године", рекао је митрополит. Амфилохије је истакао да монаси и свештенство, које се налази на Косову и Метохији и које је издржало најтежа времена, не размишљају о исељавању из покрајине. "Од старице Ефросиније, игуманије манастира Грачаница до наше сестре Анастасије која је са неколико сестара у Дреници код Србице у Девичу никоме не пада на памет да напусти Косово", рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит се нада да ће УН донети коначну одлуку о статусу Косова и Метохије сагласну "божијој и људској правди" - да Косово и Метохија буду саставни део Србије као што је то било вековима.

Без сарадње са косовским институцијама

Говорећи о односу према косовским институцијама Амфилохије је рекао да сарадње са њима није било, ако се изузме она која се своди на добијање електричне енергије и елементарних ствари које свакодневни живот намеће.

"Од 2000. године није могло бити нормалне и здраве сарадње са косовским институцијама, а све што је било - било је преко међународних институција, УНМИК-а, Кфора. У будућности је може бити. Природно је да смо упућени једни на друге - ласно ћемо ако јесмо људи", рекао је митрополит.

Амфилохије је поручио локалним албанским властима на Косову да дубље сагледају стање и да схвате да би и српска заједница и друге мањине на Косову и Метохију требало да имају иста права као што их има албанска заједница.

У том духу, они би требало да помогну да се изнађу путеви разума и разрешења гордијевог чвора у којем смо се сви нашли, поручио је митрополит.

Амфилохије се нада да ће међународне институције задужене за светску културну баштину помоћи да се српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији сачува од преименовања у косовско. Митрополит Амфилохије рекао је и то да су поједина насеља на Косову и Метохији добила после дужег времена своје свештенике. Такав случај је забележен у Приштини, Истоку и Косову Пољу, а постављање свештеника ускоро предстоји у Пећи и Призрену.

Оштећени храмови отворена питања

Као велики проблем Митрополит Амфилохије је навео оне храмове који су порушени или оштећени пре мартовског насиља 2004. године, а међу њима су манастири Св. Марака у Кориши, Св.Тројице у Мушутишту, Биначу, Св. Тројице у Ђаковици итд.

Митрополит Амфилохије је рекао да су ти манастири отворено питање, којем се мора посветити посебна пажња и то док су на Косову присутни представници међународне заједнице, јер ће по њиховом одласку то бити веома тешко. Митрополит је, такође, рекао да је у току обнаваљање једног броја цркава, као што су црква Св. Николе у Ђаковици, да се завршавају радови на цркви Св. Ђорђа у Призрену, те да треба да буду настављени радови на Богородици Љевишкој, Пећкој Патријаршији и Будисавцима.
Надам се да ће прилози из Русије бити усмерени у том правцу, рекао је Амфилохије подсетивши да је неопходно обнављање и цркве Св. Николе у Призрену заједно са тамошњим конаком.

"Надамо се да ће се наставити обнављање, започето на основама Меморандума потписаног од стране патријаха Павла и Светог Синода СПЦ, обнављања које се показало ефикасно и здраво, иако је било сумњи - да ли и како", рекао је митрополит. Почетак обнове манастира на Косову био је, каже, подстицај прогнанима са Косова и Метохије да се врате.

"Једно је вратити се у разорен Призрен, а друго је сад тамо када гори кандило у цркви где се обнавља живот цркве и то је позив избеглом народу да се врати и показатељ да је могуће успоставити један нормалан живот на Косову и Метохији", сматра Амфилохије и подсећа да је недавно у призренској Богословији одржан и први час вероучитеља од њеног спаљивања.

Извор: Епархиjа рашко-призренска