Митрополит Амфилохије: У Европу ући достојанствено

Српска мисија у Европској Унији је у томе да будемо сведоци достојанства, и у Европу треба да уђемо достојанствени, а не као просјаци, поручио је Његово Високопреосвештенство Mитрополит црногорско-приморски, мјестобљуститељ Патријарашког трона Г. др Амфилохије у среду, 23. децембра, на трибини Фонда Слободан Јовановић у Београду.

Говорећи о достојанству, Митрополит се осврнуо на реаговање народа поводом упокојења Патријарха Павла. „Да ми то можемо, сведочи пример стотина хиљада, милион Срба, који су се окупили поводом упокојења Патријарха Павла. Недавно, видевши како стотине хиљада људи хрле да се опросте с Патријархом Павлом, један пријатељ из Европе ми је рекао: „Срби су луд народ, у ово доба кризе, у ово доба пандемије, они хрле да целивају мртваца". Митрополит је истакао да је „боље изгубити главу него душу".

„Овоме је мајка Јевросима учила свог сина Краљевића Марка и то је често говорио и покојни Патријарх Павле ... Опет смо пред изазовом ‘ком ћемо се приволети царству', да ли се определити за небеско или земаљско царство", поручио је.

„На Косову се сад не прелама само српски и албански народ, већ се опредељују сви земаљски народи ‘коме ће се приволети царству'", нагласио је Митрополит. Оценио је да је Европа данас у „дубинској кризи самосазнања": „Европа је данас пуна тектонских поремећаја. У кризи духа је. Исав је продао првенаштво за чинију сочива. Слично и Европа продаје своје хришћанско првенаштво за чинију сочива. Она се данас враћа на римско „панем ет цирценсес" („хлеба и игара"), а знамо шта је био Рим и како је завршио Рим".

Митрополит је, након обраћања, одговарао и на питања публике. Једно од њих тицало се очувања хришћанских вредности на путу европских интеграција. „Заговорници нашег укључења у Европску Унију, наши „пуританци Европе", понављају туђе приче, заборављајући да смо ми одувек део те Европе.

Хришћанска со из Цариграда и Јерусалима је осолила и нас и остатак европских народа. На путу ка Европи ми не идемо тамо где нисмо били и никако не као просјаци. Међутим, они који су једном одбацили ‘хришћанску со', осећају стид и имају комплекс према Европи. Мене је стид кад чујем како данас причају о визама. Као да причају о милостињи и као да је сав смисао укључења у Европу сести у неки кафић у Бечу. Ми требамо да подсетимо Европу својим присуством на њено заборављено памћење. А то можемо само ако смо и сами свесни њених и наших вредности које су исте, ма како се данас звале - европске или светске", оценио је Митрополит.

На питање о нападима на Српску православну цркву од стране појединих група у српској јавности, Митрополит је одговорио да „све то спада у рок службе Цркве и није ништа ново".

„Жао ми је што се мржња против Цркве повампирује. Остаје само да се каже речима Господа Исуса Христа ‘опрости им Боже, јер не знају шта раде'", истакао је. Митрополит се осврнуо и на улогу Српске православне цркве на Косову и Метохији.

„Улога Цркве на Космету је иста онаква каква је била пре 500 година. Државе тада није било, али је било Цркве, храмова, били су архиепископи и крштени народ. Где није било Цркве, знамо шта се догодило. Наведимо само пример Корише, која је последња два века постала место најопакије мржње. Ту је изгубљен сваки контакт са својим духовним бићем управо зато што у том крају није било свештеника. Такав случај је и са Дреницом, где је било стотине храмова, где је било срце Косова. Сада је тамо остало само неколико наших сестара, гроб Светог Јоаникија Девичког и француски војници који их чувају. Црква данас, као и раније током векова, чува наду и веру".