Народне кухиње на Косову и Метохији
Како у Србији, тако и на простору Косова и Метохије, све је већи број људи који живе у оскудици и којима је потребна помоћ.
Од 1999. године, са доласком УН-а и КФОР-а на територију Косова и Метохије, више од две трећине Срба је пред принудом албанских екстремиста напустило своје домове. У градовима јужно од Ибра остало је само неколико десетина Срба, а само су се очувала и одржала етнички чиста српска села (енклаве). Како се притисак и терор над преосталим српским живљем настављао из године у годину, са Косова и Метохије одлазило је још више српских породица. Они Срби који су се одлучили да остану на својим огњиштима сусрећу се са разним проблемима, као што су незапосленост, немогућност кретања, сиромаштво, глад и беда. Ова ситуација најтеже погађа старачка домаћинства и породице са више деце, које једва преживљавају примајући минималну зараду, дечији додатак или социјалну помоћ.
Управо из горе наведених разлога, 2000. године Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска основала је хуманитарну организацију „Мајка девет Југовића" са циљем да помогне напаћеном народу на простору Косова и Метохије. Радећи на хуманитарним питањима у ратном и послератном вихору који је задесио Косово и Метохију, помоћ је обезбеђивана породицама појединачно, како у храни, хигијени, лековима. С временом се дошло до сазнања да је таква врста помоћи неодржива, па јавила идеја за отварањем народне кухиње у општини Ново Брдо, која ће снабдевати најугроженији српски живаљ у самом Новом Брду и околним селима.
Наиме, Ново Брдо је општина у којој је пре сукоба 1999. године већинско становништво било српско са око 5000 хиљада српских житеља, који су махом били запослени, а самим тим и материјално зависни од рудника олова и цинка који је после сукоба затворен. Погођени тешком материјалном ситуацијом и свим дешавањима на Косову после 1999. године, српски живаљ тог краја био је приморан на исељавање. У циљу заустављања даљег расељавања српског живља тог краја, одлучено је да се баш у тој општини отвори прва народна кухиња. Након прикупљених података о становништву, прва кухиња је и отворена у селу Прековцу, надомак Новог Брда 2001. године.
Молимо све људе добре воље да помогну и својим прилозима продуже рад народних кухиња на Косову и Метохији, слањем СМС порука на број 1033 у мрежама Телеком и ВИП, као и слањем прилога на жиро рачун 360-0012622700003-39 Дунав Банка А.Д. Звечан.
На самом почетку свог рада, кухиња је снабдевала једним оброком дневно 86 корисника, да би до данас број корисника ове кухиње нарастао на 859 лица. Храна се корисницима дистрибуира у кругу од 105 км то јест у 9 села Новобрдске општине. У оквиру исте кухиње, 2007. год. отворена је и пекара, па се од тада корисници снабдевају и хлебом (пекара је отворена помоћу донације народа из Републике Српске).
Како се број социјално угрожених и сиромашних повећавао, тако је дошло постепено и до отварања кухиња у Косовском Поморављу. У општини Каменица раде две народне кухиње, смештене у селу Кормињане, у црквеном дворишту, у старом парохијском дому. Свакога дана, марљиве и вредне руке кувара, пекара и помоћних радника се труде и улажу напор да припреме храну и испеку хлеб за кориснике народних кухиња. Најтеже је доставити храну, нарочито у селима где нема путева, где су остали да живе стари и болесни, у оронулим кућама без струје и воде, окружени напуштеним и разрушеним српским кућама. Тешке су те слике за све оне који обиђу народне кухиње, а нарочито за наше пријатеље из Србије и иностранства.
У општини Витина, пре 1999. године, под налетом албанских екстремиста српско становништво масовно се иселило и већином напустило Витину и околину, а после мартовског погрома ситуација се додатно погоршала. Тако је у селу Врбовцу отворена и трећа народна кухиња и пекара 2008. године. Број корисника у овој кухињи је 324. Већ 2009. године у Кормињану је отворена и четврта народна кухиња за горњу Косовску Каменицу. Због разуђености Косовске Каменице, дистрибуција се врши са два возила и тренутно се храни 337 корисника.
Како је време одмицало, ни Гњиланска села нису била поштеђена сиромаштва и беде и већ 2010. године отворена је народна кухиња за гњиланску општину, па се број корисника у Поморављу попео на 1520. У селу Зебинце, засеоку „Манута", живи породица Савић са деветоро деце, која је остала једина у селу. Они су окружени са више од тридесет празних српских кућа. Отац Зоран се неизмерно труди да своју децу прехрани, сачува и изведе на прави пут. Чувајући нешто мало стоке, његов отац, који је већ ушао у осамдесет и шесту годину, не крије забринутост за свога сина и деветоро унучади. Унук Драган је међу бољим студентима у Косовској Митровици, захваљујући само добрим људима који су у жељи да им помогну и који су одлучили да једним делом финансирају његово школовање. Да трагедија буде још већа, девојчица Јелена, седмо дете по рођењу, болује од епилепсије. Од првог дана отварања кухиње у Прековцу, чланови породице Савић су њени редовни корисници. Сваки дан добијају по једанаест хлебова и по шест литара куване хране, и не крију задовољство и захвалност за овакву врсту помоћи. Стрепе да би могло доћи до затварања народне кухиње и да би њихова породица могла остати без јединог оброка који имају, што би довело и до питања њиховог опстанка на Косову и Метохији.
Тешки и неизвесни су ти косовски дани, нарочито у зимским условима када деца до школе пешаче и до десет километара, али су се народне кухиње потрудиле да им то ублаже са једним оброком и ужином у оквиру школа. Тако је у Метохији, у селу Видање, шестом отвореном народном кухињом обухваћена и школа са 310 корисника. У свим повратничким местима где су се Срби вратили, док траје изградња њихових кућа, повратници користе услуге народне кухиње. Свих ових година Епархија Рашко-призренска и НВО „Мајка девет Југовића" се труде на разне начине да се народне кухиње одрже и не престану са радом. Народне кухиње нису само центри у којима се спрема дневни оброк, већ су и места у којима многи долазе да за своје разне проблеме потраже помоћ. Тридесет и двоје запослених у оквиру народних кухиња се беспоштедно труде да сваком изађу у сусрет и помогну. У свом раду народне кухиње се срећу са разним проблемима, нарочито у набавци намирница за припрему хране, па нам је свака донација добродошла.
Извор: Православље
