Н.Брдо: На таблама о промовисању сеоског туризма историјске чињенице сакривене, српски језик албанизован
На табли испред новобрдске тврђаве коју су ради промовисања сеоског туризма поставиле општинске власти у краткој исторји ни једном се не помињу Срби.
У тексту пише да "научници тврде како на овом месту
треба тражити и античко место краљевине Дарданије такозвано Дамастион", сазнаје
КИМ радио. Ова кратка историја посвећена је развоју града и рудника без навођења
његових оснивача или државе у којој се Ново Брдо у доба свог успона налазило. Из
реченице у тексту: "Развоју рударства допринели су локални становници Венецијанци,
Јевреји и посебно Дубровчани", није јасно ко су локални становници мада се из текста
и на енглеском и на српском језику може закључити да су локални становници заправо
Венецијанци, Јевреји и Дубровчани. "Између свих објеката XIV века истиче се Катедрала
или Базилика изграђена на темељима античког храма из IV века пре нове ере" пише
у тексту о новобрдском православном храму посвећеном светом Николи. На самим темељима
ове велике градске цркве стоји мања табла са натписом на три језика "Катедрала
XIII век". У Министарству културе Косова нико не жели да коментарише натписе на
тврђави. У општини, која је поставила табле, кажу да је све ово урађено због развоја
сеоског туризма. Потпредседник општине, Расмуш Мехмети, изјавио је КИМ радију да
су у прављењу стратегије за развој сеоског туризма заједно учествовали и Срби и
Албанци који су до 15-ог фебруара ове године радили у општини. Он је казао да су
за натписе на таблама коришћени подаци из старе историје и да на пројекту нису учествовали
стручни људи и добри познаваоци историје. " У другој фази очекујемо да све буде
оригинал, али сигуран сам да нигде не пише да не постоје Срби. Ништа није заувек.
Ми имамо многе грешке и многе ствари треба да се промене. Али ми смо радили заједнички
са Србима и за то су и они одговорни", рекао је Мехмети. На таблама, које се могу
видети око тврђаве у Новом Брду, наводи се да су богатство рудника користиле Римска,
Византијска и Османска империја као и то да до пропасти града долази након Аустријско
турских ратова 1689. године. Тада, према овој "краткој историји" почињу "масовна
исељавања у другим местима као што су Турска, Македонија а такође и у другим градовима
Косова (Гњилане, Приштина, Призрен, Вучитрн и Митровица). Главни разлози који се
наводе за исељавање су тешки економски услови, разни политички разлози и дуге хладне
зиме". Очигледно је да се ради о Великој сеоби Срба 1690. године, мада се у тексту
не помиње било каква сеоба на север или према Србији у том периоду, нити се каже
ко се због економских, политичких или временских неприлика у том периоду селио из
Новог Брда. Срби из општине Ново Брдо, који су 17-ог фебруара одбили да раде у самопроглашеној
држави Косово, формирали су општину у селу Бостане код Новог Брда. Они тврде да
их о овоме нико ниста није питао. Сретен Ивановић, председник извршног одбора СО
Ново Брдо казао је у интервјуу КИМ радију да су Срби учествовали на почетку стварања
стратегије о развоју туризма у општини али да је 17-ог фебруара то прекинуто. "
Од самог почетка нисмо били равномерни партенери у овом послу јер се никада нисмо
првенствено слагали око тих историјских чињеница и ја данас од вас први пут чујем
да је тај пројекат завршен", рекао је Ивановић и најавио да ће општина уложити протест
код надлежних органа. На другим, мањим дрвеним таблама, које служе промовисању сеоског
туризма у овом крају исписана су на албанизованом српском језику имена села, као
и нетачна година првог помињања Новог Брда у средњем веку.
Извор: КИМ Радио