Подизање крстова у Диселдорфу
У атмосфери празника осетили смо предукус прославе скорашњег јубилеја, прославе 1.700 година од Миланског едикта, којим је цар Константин отворио врата снажној проповеди о Христу распетом и васкрслом, нашој нади и последњој стварности човечанства.
Храм посвећен Светом Сави У Диселдорфу је на дан Воздвиженија часног крста, 27. септембра 2010. године, добио нове крстове који су урађени у мајсторској радионици господина Миодрага Петровића и који су реплика крстова на храму Светог Саве у Београду.
Досадашњи крстови на храму били су лепи, али нису били довољно уочљиви. На дан подизања часног крста, Његово преосвештенство епископ средњоевропски господин Константин је са свештенством и верним народом служио свету архијерејску литургију и освештао крстове.
Епископ је у својој беседи изразио радост коју, као пастир, осећа у свечаном тренутку празника, који је установљен на проналажење и уздизање часног крста од стране светог и равноапостолног цара Константина Великог и његове мајке Јелене.
Епископ Константин је истакао да крст часни од тада постаје и објективни критеријум и мера човечности целокупне васељене.
Његово преосвештенство епископ Константин и протонамесник Данило Радмиловић, парох диселдорфски, љубазно су поздравили госте, посебно професора Мирослава Лазовића који је живописао храм, а сада ради мозаике којима ће украсити капелу посвећену Светом Ђорђу Кратовцу.
Посебно је било заниљиво да је крстове, са професионалним занатлијама, поставио и председник Црквене општине Диселдорфа господин Душко Перић, иначе инжењер грађевине и извођач радова на Дому Светог Симеона Мироточивог, показавши занатску умешност.
Иако је био радни дан, на свечаност је дошло доста верника и свештенства из других парохија ове епархије. Верни су се после посне, свечане и са љубављу припремљене трпезе разишли са дубоким уверењем да ће крстови доминирати овим крајем и сведочити веру православну и да ће тихо приповедати истину о Богочовеку Христу, коју је можда најлепше изрекао највећи српски песник Његош: „Крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!"
У овој атмосфери празника осетили смо предукус прославе скорашњег јубилеја, прославе 1.700 година од Миланског едикта, којим је цар Константин отворио врата снажној проповеди о Христу распетом и васкрслом, нашој нади и последњој стварности човечанства.
