Православни богословски факултет је одличан избор
О Православном богословском факултету и богословским студијама у Србији за Православље је говорила др Ксенија Кончаревић, редовни професор и продекан за наставу ПБФ, аутор више уџбеника, преводилац и стручњак у области теолингвистике.
Реците нам нешто о историјату и значају ове високошколске установе за нашу Цркву и народ у целини.
— Идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут је у српској јавности изнета још 1860. године. Први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године.
Међутим, како је целокупан пројекат оснивања Универзитета због низа неповољних околности био на дуже време осујећен, Православни богословски факултет основан је, заједно са још четири високошколске установе (Философским, Правним, Медицинским и Техничким факултетом) тек 1905. године, када је, 27. фебруара, донет Закон о Универзитету. Ипак, због недостатка квалификованих наставника и неповољних историјских околности Православни богословски факултет сачекаће још 15 година да би 1920. започео свој до данас непрекинути наставни и научни рад.тпочињању наставе теологије на Универзитету пресудно је допринео долазак руских доктора теологије, међу којима је било и професора духовних академија, у првом таласу емиграције након бољшевичког револуционарног преврата (Александар Доброклонски, Теодор Титов, Михаил Георгијевски, Александар Рождественски, Николај Глубоковски). Такође, стварањем заједничке државе формирали су се услови за ангажовање високообразованог теолошког кадра из Сремских Карловаца у Београду (Иринеј Ћирић, Иларион Зеремски, Димитрије Стефановић, Лазар Мирковић). Тако је Православни богословски факултет постао један од најугледнијих чланова универзитеске породице.
После ослобођења, међутим, факултет се нашао се у ситуацији у којој се о смислу и разлозима његовог деловања у оквиру Универзитета одлучивало са позиција новог, једнопартијског државног поретка заснованог на комунистичкој идеологији. Фебруара 1952. Влада Србије донела је решење којим је Богословски факултет у Београду укинут као државна установа и издвојен из Београдског универзитета. Одлуком Владе Републике Србије од 1. јануара 2004. године, којом је решење о ликвидацији Православног богословског факултета проглашено нелегитимним и анулирано, Факултет је поново враћен у састав Београдског универзитета, с тим што је остао у духовном и канонском окриљу Српске Православне Цркве и његов врховни покровитељ је Патријарх српски.
Данас на Православном богословском факултету студира око 1.800 младића и девојака који се оспособљавају за свештенички и вероучитељски позив, мисионарски рад и научни рад у области теологије. На Факултету предаје 40 наставника и сарадника, од тога 22 доктора и 13 магистара наука. У предавачком саставу заступљени су и угледни архијереји наше Цркве, свештеници, монаси. Студијски планови и програми у потпуности су усаглашени са актуелним Законом о високом школству и Болоњским процесом, а Факултет је акредитован у целини, као и сваки његов студијски програм.
Раширено је мишљење да је Православни богословски факултет веома захтеван и да је потребно уложити велики напор да би се на њему стекла диплома. Има ли у томе истине?
— Студије теологије не могу се свести на једну димензију: оне подразумевају нешто далеко више од пуког овладавања знањима и вештинама, као што је то случај на другим факултетима. Теолошка мисао не може а да се не испољава и изражава у молитви Богу и славословљењу Његове славе, љубави, доброте и лепоте, тј. у непрекидном молитвено-литургијском, лично-црквеном опиту заједничарења са Богом у Христу. Студент теологије треба да стекне пре свега живи опит вере, молитве, смиреноумља пред тајном Живога и Истинитога Бога, пред тајном Љубави Божије према нама и наше љубави према Њему. У том смислу он је захтевнији од других факултета, јер подразумева учешће целог нашег бића у овладавању теологијом, у складу са нашом одлуком да будемо смирени пред Господом и да примамо Откривење Његово, да учествујемо у саборној истини, да, како би рекао протојереј Георгије Флоровски, откривамо саборну меру и критеријум свих ствари, дакле, да са смиреноумљем и поверењем ходимо путем Цркве, да у њој нађемо и себе и свој живот. То јесте напор, прегнуће, жртва, подвиг, али достојан узвишеног звања православног теолога чије је послање проповедање Царства не само речима, већ много више живим сведочењем његове истинске силе и његове будуће службе на њиви Господњој.
Шта мотивише младе људе да у тако великом броју уписују ПБФ?
— Пре свега жеђ за аутентичном духовношћу, за изналажењем смисла живота, за понирањем у дубине Православља, тежња за упознавањем са целокупним животом (догматима, богослужењем, подвигом) Цркве, са свим оним што обухвата православно духовно Предање и наслеђе, а затим и жеља да се служи Цркви у свештенослужитељском, монашком чину, у предавању веронауке, у средствима јавног информисања, у хуманитарним организацијама – свуда где људи жуде да чују глас Цркве.
Познато је да на ПБФ студира много девојака. Какви су њихови мотиви да одаберу баш овај факултет?
— Од самог настанка Цркве Христове постоје неизбројива сведочанства о служењу жена у њој. Данашње девојке осећају да Црква све више охрабрује напоре жена да се активније укључе у разне аспекте њеног деловања. Посебно је истакнуто њихово место у образовању: богословски образоване жене остварују значајну службу поучавања верних, рецимо у катихетском раду при храмовима, у информативној делатности (радио, телевизија, штампа), а од 2001. и у институционалном школству – у настави православног катихизиса („веронауке“) у основним и средњим школама. На студије теологије девојке привлачи и чињеница да оне пружају веома широку општу културу и одлична интердисциплинарна знања (примера ради, изучавају се класични и живи језици, музикологија, историја, историја уметности, философија, психологија, педагогија, комуникологија), која им омогућавају хармонично изграђивање личности. А има и доста оних које су се на студијама ваљано духовно припремиле и за службу свештеничке супруге, па ни склапање бракова између младића и девојака посвећених теологији није реткост...
Који смерови постоје на ПБФ и које су њихове посебности?
— Студије на Православном богословском факултету организоване су у пет студијских програма на првом, другом и трећем степену студија. Основне академске студије реализују се у два студијска програма, односно смера.
Студије општег смера трају четири године и на њима се стиче целовит увид у библијско, патристичко, догматичко, литургијско, канонско-правно учење Цркве, њено историјско и културноуметничко наслеђе, уз темељно изучавање и других за теологију релевантних дисциплина (философских, филолошких, хуманистичких). Студије практичног смера трају три године, а на њима је тежиште на оним богословским дисциплинама које ће омогућити добро сналажење у разним аспектима пастирског и катихетског рада (пастирско богословље са психологијом, катихетика са хришћанском педагогијом, омилитика, црквено појање и др.). На оба смера постоји и широка понуда изборних предмета, за које се сваки студент опредељује у складу са својим афинитетима. Други степен студија јесу дипломске – мастер студије, које се такође остварују у два програма – једногодишњем и двогодишњем, издиференцирана по смеровима, док трећи, највиши степен представљају докторске студије у трогодишњем трајању.
На ПБФ постоји и студентски дом. Каква је процедура којом будући бруцоши могу да постану његови станари?
— Факултет поседује два студентска дома у свом саставу – за младиће са 169 места и за девојке са 60 места. Конкурс за пријем у домове објављује се на огласној табли и на сајту Факултета крајем августа, пријем докумената врши се током септембра, а рангирање се спроводи на основу места која су бруцоши заузели после полагања пријемног испита. Нови станари усељавају се у првој недељи октобра, тако да са решеним питањем становања дочекују почетак академске године, који се у нашој установи традиционално везује за празник Светог апостола и Јеванђелисте Јована Богослова (9. октобар). Наравно, студенти могу конкурисати и за место у државним домовима. Исхрана је такође обезбеђена преко Студентског центра. И најзад, када је реч о студентском стандарду треба истаћи могућност добијања стипендија, такође на основу конкурса које објављује Факултет.
И будуће студенте и њихове родитеље често брину материјалне обавезе. Како ствари стоје на ПБФ? Колико је места одобрено за студенте који су „на буџету“, а колико плаћају они који су „испод црте“?
— На основним студијама за сваку студијску годину Факултет има 150 буџетских и 150 места за студенте који се сами финансирају, на мастер студијама тај број је ограниченији – укупно 60, од чега 20 буџетских места, а на докторским студијама 5 студената је ослобођено плаћања школарине, а 5 упућено на плаћање трошкова. Буџетски студенти на првој години су они који заузму првих 150 места на ранг-листи на основу показатеља успешности у средњој школи и резултата пријемног испита, а на каснијим годинама они који су положили испите у вредности од најмање 48 бодова. Овај систем јединствен је за све факултете у Републици Србији и он подразумева могућност да студент који се сам финансира, уколико редовно полаже испите, пређе на школовање о трошку буџета, али и обрнуто – да студенти којима је пружена прилика за бесплатно школовање, уколико не измирују редовно своје академске обавезе, губе право на потпору из буџета. Износ школарине усаглашен је са ценама на другим факултетима друштвених наука и варира у зависности од тога о ком је степену школовања реч и да ли се ради о држављанима Републике Србије, односно Републике Српске или о страним држављанима.
За крај, шта бисте поручили садашњим и будућим студентима ПБФ?
— Диплома Православног богословског факултета има висок рејтинг и у православним земљама и на Западу. Усаглашеност програма и режима студија са начелима Болоњске декларације, која је крунисана добијеном акредитацијом, додатни је гарант чињенице да су наши студенти теологије равноправни грађани академског света који не познаје границе. Да је тако, потврђује успех бивших студената ове установе који су стекли, и данас веома успешно стичу дипломе мастера, магистара и доктора теологије на најпрестижнијим универзитетима у иностранству. Многи бивши студенти афирмисали су се и у настави веронауке у разним образовним профилима, а они који су одабрали свештенички или монашки позив образац су пастира наших дана, добро упућених у проблеме савременог човека и спремних за пружање помоћи у најразличитијим околностима – од саветодавног рада са разним узрасним категоријама, преко најразличитијих хуманитарних активности, до, рецимо, борбе са наркоманијом и помоћи младима у одговарању на дилеме одрастања и изазове савременог доба. Ако желите да све своје снаге и енергију младости ставите у службу Цркви Христовој, Православни богословски факултет је одличан избор!
Извор: Православље
