До новог живота кроз „Земљу живих“

Заједница за помоћ зависницима „Земља живих“ делује при манастиру Ковиљу код Новог Сада већ шест година. Кроз програм лечења прошла су 63 хероинска зависника. Услов је да особа дође својом вољом, а циљ је да кроз рад, веру, љубав и разумевање прекине са свим облицима зависности.

При манастиру Ковиљу код Новог Сада већ шест година делује заједница за помоћ зависницима „Земља живих“. Кроз програм су до сада прошла 63 углавном хероинска зависника.

Програм је уређен по моделу римокатоличког центра Ћенаколо, који деценијама постоји у више европских земаља, али и у Јужној Америци.

Дан у заједници „Земља живих“ почиње и завршава се молитвом. Корисници програма све раде сами – кувају, спремају, обрађују башту, виноград, гаје животиње, а баве се и дуборезом.

Живот се овде много разликује од оног проведеног у здравственој установи. Стеван из Руме је 2006. године дошао у заједницу. Ожењен је, има сина, оца, сестру. Наркоман је био десетак година.

„Сваки зависник има исти проблем, породица нестаје, све иза себе остаје једна руина, затварају се врата. Нећу причати о проблемима, које смо сви имали исте како доћи до дроге и до свега“, каже Стеван из Руме.

Да би ушли у заједницу, наркомани морају да прођу такозване колоквијуме, који се одржавају у манастиру Ковиљу, сваке прве суботе у месецу. Тада се са зависницима само разговара и указује на оно шта их чека у заједници.

„Најважнији и први услов је да они добровољно дођу на лечење, јер програм код нас тако функционише. Ако неко дође под притиском, наговором родитеља, ближњих, пријатеља, он углавном не издржи, јер се није помирио сам са собом“, каже васпитач Жарко Срданов.

Осим рада и молитве, део програма су и заједничке радионице. Свако се јавно исповеда и износи своје унутрашње расположење на крају дана. С друге стране, свако је изложен и критици осталих укућана, који указују на то шта треба поправљати.

„Рекли су ми да могу доста да гурам ту и да вучем са млађом браћом и у пословима и у комуникацији и у свему, али да ја то не радим, мало сам малодушан, слабо комуницирам, слабо се ангажyјем и добио сам да испуњавам ту личну обавезу, да би ме то покренуло“, рекао је Милош Петровић.

Разумевање и вера

Епископ јегарски Порфирије Перић каже да неко ко је завршио у стравичном проблему зависности било које психоактивне супстанце има далеко неразјашњен проблем са љубављу, односно са осећањем да је потпуно усамљен.

„Зато то и јесте духовни проблем, јер када говорим о духовности говоримо и о вери, а вера није ништа друго него друга страна љубави, односно општење у поверењу и са љубављу са богом“, наглашава епископ јегарски.

Недавно су патријарх Иринеј и министар здравља Зоран Станковић потписали меморандум о сарадњи и разумевању, на основу којег заједница може да користи услуге стручњака када је то потребно.

Лекари ће бити ангажовани преко најближих домова здравља и општих болница. Стручна помоћ лекара до сада је била на добровољној бази. Србија има до 100.000 наркомана, од тога 24.000 хероинских зависника.

Извор: РТС