Обележена дванаеста годишњица масакра над српским жетеоцима у Старом Грацку код Липљана

Парастосом у Старом Грацку код Липљана обележена је 12 годишњица од убиства 14 српских жетелаца. Епископ Рашко-призренски Теодосије, са свештенством и монаштвом Епархије, служио је парастос пред спомен плочом настрадалим жетеоцима у центру села. Породице и пријатељи настрадалих ту су упалили свеће, јер је сеоско гробље и даље минирано.

Владика Теодосије је у својој беседи данас у Старом Грацку истакао да су пострадали, били жетеоци живота, јер су изашли да пожанују пшеницу, која је симбол живота, док су њихове убице, жетеоци смрти. “На том истом пољу суочили су се добро и зло, суочили су се жетеоци живота и смрти. И данас, након 12 година, служећи парастос жртвама ми се сећамо тог догађаја, тог великог бола за све нас.То је дубока рана која се не може зацелити, не само да су невине жртве изгубиле свој живот, већ до дана данашњег нису кажњени злочинци који су то учинили, а то је наш бол, наша туга, дубока рана која и даље крвари”, казао је владика Теодосије.

Владика је нагласио да су “невине душе страдалих жетелаца пред Богом залог да ће наш народ овде живети, да ће се деца рађати, да ће се поново на пољима сејати жито и да ће бити оних који ће моћи да уберу плодове свога труда, јер је увек добро победило зло”.

Верица Јанићијевић је у нападу на жетеоце изгубила седаманаестогодишњег сина Новицу, супруга Момчила и два девера Милета и Слободана. Каже да је њена рана предубока и да је највише боли што су починиоци злочина на слободи. “Мој седамнаестогодишњи син био је дете за пример. Мајка га је у грудима носила и расла, надала се лепом животу, али му душмани нису дозволили да живи и створи породицу, одузели су му живот у најбољим годинама. А злочинце никако да пронађу”, казала је Јанићијевић.

Живић Љубица је изгубила два сина на жетви. Каже за Радио КИМ да и данас, након 12 година неутешно плаче и непрестано гледа слике својих синова, чије гробове не може да посети. “Волела бих да останем у овом селу, да обилазим гробове мојих синова. Нема дана да не плачем и не глдам слике, срце ми плаче”.

Командант КФОР-а, Ерхард Билер је за Радио КИМ изјавио да је данас чуо да гробље још увек није разминирано. Истакао је да ће се потрудити да се то што пре среди. “Оно што могу да учиним јесте да свим људима овде обезбедим слободу кретања. Данас сам чуо да људи не могу да обилазе гробове својих. Лично ћу да се побринем за тај проблем, отићи ћу на лице места да видим шта је у питању”, казао је Билер.

Пре дванаест година, из заседе, на својим њивама током жетве убијени су Андрија Одаловић, Јовица и Раде Живић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.

Октобра 2007. године, припадници специјалних јединица полиције УНМИК-а ухапсили су косовског Албанца, Мазлума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана због сумње да је учествовао у овом убиству. Због недостатка доказа Битићи је после два месеца пуштен на слободу.

Извор: Епархија рашко-призренска