Дан српске дипломатије

Код цркве светог Пантелејмона у Нишу, 27. јула 1189. године, било је живље него икада пре тог дана. У кругу богомоље, од које су се данас сачували само темељи, славни Фридрих Барбароса и велики жупан Стефан Немања састали су се на дипломатском разговору како би се договорили како ће крсташи проћи кроз Србију на путу до Јерусалима. Потоњи хроничари више од 800 година расправљају да ли су се први српско-немачки преговарачи сладили пилетином са медом (Барбароса прстима, а Немања прибором), да ли су разговарали без преводиоца, и да ли се цар заиста „потписао“ отиском прста, а Немања - краснописом.

- Сусрет Барбаросе и Немање стварно може да буде посластица за туристе - каже нам Беоргађанка Сандра Мијушковић, коју затичемо крај новог здању цркве светог Пантелејмона, чија се градња приводи крају.
Прота Јован прича, за „Новости“, да блиска сарадња са Центром за црквене студије, многа црквено-историјска питања у вези са овим сусретом држи у научној жижи.

- Верује се да је Стефанова војска на пропланку поред места где је садашња црква, успела да се излечи од опаке болести јер је пила овде лековиту воду - испричао нам је протојереј Мирољуб Стојановић, старешина цркве. - Немања је зато одлучио да подигне цркву Светих врача, чији остаци још постоје. Турци су је спалили после Маричке битке у 14. веку, а обновљена је после протеривања Турака и освештана на Светог Пантелејмона 1878.

Немања је уз умешно „ценкање“ дочекао госта са братом Стратимиром и обећао му 20.000 војника, али и вазалну заклетву, уколико му се гарантују до тада освојене територије, али и будуће. Барбароса није био одушевљен идејом да и он зарати са Византијом, као Немања, јер је његов циљ био да дође до Јерусалима. Два владара преговарала су и да се Немањин синовац Тохољ, син хумског кнеза Мирослава ожени са ћерком кнеза Бертолда 4. од Андехса. Чак је и свадба уговорена на Ђурђевдан 1190. године, али до брака није дошло. Ни Ниш није постао престоница династије, па ни уговор до краја није испоштован, јер је Барбароса погинуо. Упркос томе се верује да је српска дипломатија положила тест.

ВАШАР

О историјском сусрету данас на аутентичном месту сведоче само остаци темеља цркве, коју је подигао Стефан Немања (1166-1196). Пантелејска слава се прослављала одувек саборски, а вашар је организован баш на тај дан. Посетиоце највише интересују темељи немањићке задужбине, због легенде и историје.

ЗАДУЖБИНА У СЛАВУ НИША

- Најважнији разлог због ког је овај храм значајан, јесте што је првобитну цркву саградио и обновио Стефан Немања - записао је проф. др Драгиша Бојовић, наш истакнути познавалац средњовековне културе. - Нажалост, задужбина је доживела судбину многобројних српских цркава у време турских освајања. Ако је судити по аналогијама са његовим сачуваним задужбинама, црква Светог Пантелејмона није заостајала за њима, већ је представљала и одраз Немањине тежење да од Ниша направи своју престоницу, што му због разних историјских околности није пошло за руком.

Извор: Новости