Пет археолошких открића године у Србији

Историјски извори казују да је територија данашње Србије од давнина била повезана са Европом, односно Римским царством. Војни пут који је ишао од Београда (Сингидунум) кроз Виминацијум (код Пожаревца), преко Ниша (Наисус), Софије (Сердица) и Једрена (Хадријанополис) све до Цариграда, био је спојен са Игнатијевим путем (Виа егнатиа) преко долине Вардара. Крај путева се живело, подизани су градови, а у њима палате.

О томе које вредно благо су нам оставиле урбане културе на територији данашње Србије, сведоче и најновија открића до којих су наши археолози дошли у току протекле сезоне интензивних ископавања, пре свега у Феликс Ромулијани, Медијани, Виминацијуму, дуж коридора 10, али и у Дреновцу код Параћина, неолитиској метрополи, локалитету старом 6.000 година.

Војни пут

Током заштитних археолошких истраживања на траси коридора 10, код Димитровграда, археолози су открили остатке 2.000 година старог античког римског пута Виа милитарис, а на локалитету Калница у селу Нишевац јединствен објекат у Србији који датира са почетка ИИ века, по свој прилици “Тимацум Маиус”, прва станица од Наиссуса ка Дунаву, са очуваним керамичким цевима за загревање, уграђених у зидове и под. Пут је био калдрмисан, широк осам метара, са две траке с монументалним ивичњацима. Археолози Мирослав Лазић (Филозофски факултет Београд) и Милорад Миљковић (Републички завод за заштиту споменика) кажу да је реч о великом открићу будући да се из старих итинерера зна да је дуж Мораве и Нишаве пролазилила траса која је повезивала западне и источне провинције Римске империје. 

Феликс Ромулијана

- Након поприлично „сушног“ периода открића дугог чак 17 година, у Феликс Ромулијани, палати римског цара Галерија која је на листи Светске баштине Унеска од 2007. године, подигнутој за његову мајку Ромулу по којој је и добила име, у августу су наши и немачки археолози, изван саме палате, пронашли скулптуру коњаника у лову са догом која за ногу гризе вепра. Коњаник би могао бити и цар, претпоставља Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару, али док се не пронађу остаци круне, енигма остаје…

- Од педесетак објеката које смо магнетским снимањима констатовали у околини палате, скулптура и зграда поред далеко су најзначајнији. Да ли је реч о вили - још не знамо. Битно је да овај налаз потврђује мишљење колегинице Герде фон Билов, изнето још прошле године, да се овде очигледно налази нешто што претходи Галеријевој Ромулијани. Да га назовемо насељем са градским одликама. Здање потиче из половине ИИИ века и у њему сигурно није живео обичан становник, већ неко вишег статуса, што баца ново светло и на Галеријево порекло - истиче Димитријевић износећи сумњу да је био говедар, што се до сада мислило. 

Медијана крај Ниша

Значај локалитета Медијана, али и улагање Министарства културе у пројекат презентације летњиковца цара Константина, потврђен је ове јесени када су археолози пронашли нове просторије на северозападном углу виле са перистилом, наравно, украшене мозаицима. Познатим мозаицима Нептуна који седи и Глава крилате Медузе у кружном медаљону придодато је још чак 15 квадрата композиције од разнобојних каменчића и стаклића.

- Ротонда је пречника шест метара, истражили смо један њен део и баш ту пронашли мозаик величине 15 метара квадратних, са геометријским и флоралним мотивима за које претпостављамо да би могли бити љиљани - рекла нам је др Гордана Милошевић, руководилац пројекта “Медијана”.

Дреновац, неолитиска метропола

На археолошким истраживањима у Поморављу откривено је више од сто неолитских насеља, а најзначајнија су Дреновац код Параћина, за коју се испоставило да је неолитска метропола, Винорача код Јагодине и Велики Поповић у општини Деспотовац. Та неолитска насеља су ископана последњих 50 година, а истраживања су посебно интензивирана од 2002. године.

Посебно је занимљива неолитска метропола Дреновац за коју истраживачи предвођени директором Археолошког института у Београду др Славишом Перићем претпостављају да је нестала у природној катастрофи или пожару. Локалитет је познат као Турска чесма, обухвата површину од 30 хектара и једно је од већих неолитских насеља на територији Србије и централног Балкана. Летошње откриће посуде у Дреновцу (чију фотографију објављујемо захваљујући Александру Радоману) доказ је постојања метрополи изузетне културе, која датира скраја седмог миленијума пре нове ере, а припада старијој старчевачкој и млађој винчанској култури. Др Славиша Перић истиче да су куће биле површине 15 метара са осам метара, а по оруђу (има алатки и од вулканског стакла честог на Карпатима) види се да су се становници бавили земљорадњом, ловом и риболовом. 

Виминацијум крај Пожаревца

Само неколико дана након фантастичног августовског открића у Ромулијани, директор Археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ обелоданио је да је у току ископавања на Римском амфитеатру нађена скулптура од жада изванредне израде.

- Скулптура је величине више од 35 центиметара, нажалост, није цела, али фасцинира начин израде, у једном комаду, што указује да је овде очито била радионица. У близини фигуре од жада, такође у амфитеатру, пронађен је и бронзани орао са позлатом, који је био постављен на двоколицама.

Римски амфитеатар у Виминацијуму је једини амфитеатар у централнобалканском и југоисточном делу Европе, могао је да угости 12.000 гледалаца. 

Извор: Блиц