Човекољубље: јеванђељска заповест

Данас је вероватно мало оних којима је познат пример великог богољубља и човекољубља какав је био Свети кнез Стефан Штиљановић. Овај, како је у једној беседи назван, „војник доброг срца“ живео је у 16. веку и у историји је остао запамћен као велики доброчинитељ, а његове милостиње обрадовале су и утешиле многе.

У тешким временима, „видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје“.

Следујући овог великог човека, у тешким, ратним 90-тим годинама 20. века Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са блаженог спомена Патријархом Павлом, а са жељом да помогне напаћеном народу, отвара своју „житницу“, добротворни фонд – Човекољубље. И од тог времена па све до данас врата ове куће, чији су заштитници Свети Стефан и Јелена Штиљановић, отворена су за све потребите.

Много је сиромашних, гладних, остављених и болесних који су овде нашли своје уточиште. Немогуће је у бројевима представити колико болесних, деце без родитеља, старих и од свих заборављених је за 20. година у овом дому добило помоћ, подршку, реч утехе. И није ни потребно бројати. Довољно је доћи на једну радионицу за децу без родитељског старања или једно суботње дружење за особе које живе са ХИВ/Сидом, можда отићи са волонтером у једну посету терминално оболелом и осетити несвакидашњу благодат делатног живота у Цркви. Јер управо на такав живот Христос и позива када каже: „Када учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 40).

Човекољубље је некада било једна просторија, једно централно место са ког се отпремала хуманитарна помоћ невољницима. Током година, Човекољубље је израсло у велику црквену институцију чија је мисија да одговара на духовне и егзистенцијалне потребе човека и заједнице, да доприноси смањењу патње и пружи љубав, веру и наду ближњима. То су начела којима се води 50 људи који су данас запослени у девет регионалних канцеларија у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској.

Оно што Човекољубље чини јединственим је читава армија волонтера (око 200 ангажованих на различитим пројектима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Врању, Подгорици, Бања Луци и Книну) који свакодневно своју љубав, пажњу и време посвећују потребитима. То нису формални одласци у посете болесницима који леже на одељењу за лечење ХИВ/Сиде или кућне посете особама са инвалидитетом, или само држање часа из математике основцу у дому за децу без родитељског старања. То су пријатељства која се годинама граде, то су сузе које су заједно проливене, проблеми који су уз велике напоре решени, то су незаборавни тренуци радости због поправљене оцене у школи.

Све ове, из разних крајева и са различитим интересовањима и особеностима, пожртвоване људе који су део велике „човекољубиве“ породице води једна мисао, а то је делатно пројавити своју хришћанску, еванђелску веру и љубав. Јер, као што каже Свети ава Јустин Ћелијски, еванђелска љубав је „... оно што остаје од нас из овог у оном свету и по чему нас као Христове распознају сва бића у свима световима. Заиста у нашем земаљском свету ништа тако не мирише на небо као еванђелска брига о ближњима.“

Увиђајући колико је важно активно друштвено ангажовање Цркве у побољшању квалитета живота и подизању свести јавности о различитим потребама у заједници, Човекољубље, руковођено Управним одбором кога чини пет архијереја СПЦ са благословом Светог архијерејског Сабора и Његове Светости Г.Г. Иринеја, настоји да своју мисију свакодневно спроводи у дело.

Смиљана Чурчић

Извор: Православље