Српска манастири као политичко питање

Српски манастири на Косову и Метохији, од којих се неки налазе на листи светске културне баштине, већ две године представљају политичко питање, јер Приштина, уз подршку појединих утицајних држава Запада настоји да их преименује у "косовске". Комитет Унеска за светску културну баштину је одложио, за наредно заседање, расправу о Нацрту одлуке о стању конзервације "Средњовековних споменика на Косову (Србија)", која је усвојена 2008. у Квебеку. Србија је поднела званичан захтев за чланство у том комитету како би имала већи увид у рад тог тела Уједињених навија.

На седници Комитета, одржаној крајем јуна у Паризу, покушано је преименовање Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке у "косовске културне споменике".

Министар иностраних послова Србије, Вук Јеремић тим поводом рекао је да се то није догодило, али и да је и у Паризу "вођен прави дипломатски рат у вези са тим питањем".

Државе које су овом приликом подржале Србију, како би се избегло фалсификовање историје и културе, биле су: Русија, Кина, Бразил, Јужна Африка, Нигерија, Мали, Египат, Камбоџа и Мексико.

Више споменичких целина из Србије налази се на списку светске културне баштине Унеска, а међу њима су Стари Рас са Сопоћанима, Студеница, средњовековни српски манастири на Косову и Метохији Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Гамзиград код Зајечара.

Извор: РТС