Сабор српских породица у Црној Гори

Сабор српских породица у Црној Гори, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржан је у суботу, 9. септембра у манастиру Светог апостола Луке у Жупи никшићкој.

Сабор српских породица у Црној Гори, чије покретање је прије двије године благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, почео је Светим богослужењем. Литургију је служило неколико свештеника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а уз појање црквеног хора Преподобне мати Ангелине. Молитвеном сабрању је присуствовао вјерни народ Жупе, Никшића и других мјеста Црне Горе, Србије и Херцеговине. Обављено је причешће вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, а преломљен је и славски колач, који су, за своју славу – празник Сабора српских светитеља, принијели чланови организације Сабор српских породица. Вјерницима се, након читања Светог Јеванђеља, обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве.

„Данас када прослављамо празник Сабора српских светитеља, ми прослављамо оне људе из нашег српског рода који су освијетлили своме роду пут. Сјетимо се приче о Светом Сави, који нас је научио како да правимо кућу. Тако нас је и Христова наука, Христови апостоли и светитељи, међу којима и ови из рода нашег, научила како на душама и срцима нашим да отворимо прозоре и да истјерамо мрак пролазности, чамотиње, мржње, злобе, а да засија и у наша срца наша, наше душе и у чула наша, уђе све оно што је спасоносно, да уђе вјера, нада, љубав, жртва за другог и да се освијетли пут, који води према Царству небеском“, рекао је свештеник Тодоровић.

Он је подсјетио на библијску причу о стварању човјека. Бог није створио човјека да би био сам, већ је од Адамовог ребра направио човјечицу: „И зато ће човјек оставити оца свога и матер своју и прилијепиће се жени својој и биће двоје једно тијело“.

„Бог је створио човјека да тражи и налази испуњење у другом, да се даје другом. Зато је највећа радост када се човјек радује другом и живи за другог. Многе ствари које нам у овом свијету пружају лажну слику о томе да нешто стичемо и да уживамо, покажу се на крају погубним, јер се уморимо од тога, али се никад нико није уморио, нити дошао у психичку или духовну болест, чинећи добро другом. Све оно што је добро може само донијети добре плодове, а оно што је егоизам, саможивост, самољубље, а чега је данас пуно у овом свијету, све то ми или дјеца наша жањемо као горке плодове, како рекоше још у Старом Завјету.“

„Да се увијек сјећамо путева којима идемо, да се сјетимо и сами да се запитамо да ли идемо освијетљеним или мрачним путем, а ми, заиста, из наше историје имамо доста поука када су нам освјетљавали пут прави свјетлоносци и христоносци, гдје смо доспијевали и када су нам пут освјетљавали они који нијесу видјели ту свјетлост. Нека би Бог дао да се, молитвама српских светитеља и свих светих, наше породице, наша дјеца врате на тај пут и да њиме корачају, јер ће тако стићи у друштво оних најбољих, јер ће тако стићи у живот вјечни“, поручио је отац Миодраг Тодоровић.

Саборовање је потом настављено у манастирској порти пригодним културним програмом. У име организације Сабора српских породица, чије је сједиште у Никшићу добродошлицу је пожелио Миле Цицмил, предсједник Управног одбора.

„Потребна нам је, заиста, велика и непрекидна молитва, ако се имају у виду страшни и ужасни подаци да за једну годину наше српске мајке, односно немајке, у својим утробама убију око 100 хиљада дјеце. Ништа мање нијесу обезхрабрујући подаци да се у нашој отаџбини, а отаџбина је свуда гдје има живог Србина, роди око 30 хиљада мање дјеце, него што се упокоји нашег народа.“

„Ево, свједоци смо већ три године од када саборујемо, колико су обрадоване наше породице, а вјерујем да се рађању дјеце радујемо и шире, јер се никад нисмо себично молили само за своје спасење, него за сав род српски – да се окренемо једни другима, да заборавимо све оно што нам је наметнуто, да не идемо у расправе и не славимо оно што је пораз свих нас, да не разарамо свој језик и поштујемо Цркву. Од све те толике наше дјеце, којих не могу набројати, и хвала Богу што је тако, од Растка, Николаја, Константина, Василисе, Велимира, Ђорђија, данас хоћу да поменем малог Саву, који се приновио у породици Јова Драшковића. Овом молитвом, нека му Господ Бог да свако добро, да дочека широк траг и, ако Бог да, да буде један од оних који ће наставити ово наше сабрање“, нагласио је Миле Цицмил.

У програму су учествовали: црквени хор Преподобне мати Ангелине којим руководи проф. Ана Бојић, вокални дует Лука и Андрија Васиљевић и појац Лука Цицмил. Саборовање је, благодарећи гостопримству сестринства Жупског манастира, настављено уз пригодну трпезу љубави.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка