Спомен обележје у Глини - незавршен пројекат
У галерији Историјског музеја Србије у петак је отворена изложбена поставка под називом "Спомен обележје у Глини - незавршен пројекат" посвећена 70. годишњици усташког покоља српских цивила с Баније и Кордуна у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице за време Другог светског рата.
Од стравичног покоља у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице прошло је 70 година.
"О том покољу, који починише кршћани над хришћанима, невиђеном од крсташких ратова (...) доста зна и доста не зна, доста је писано и мало написано, место догађања је обележавано и остало необележено", рекао је на отварању ове поставке виши кустос Музеја жртава геноцида Јован Мирковић.
Он је истакао да се у народној свести овај злочин памти, али да га исто тако "негирају они који би требало да, подсећањем на њега, доживе катарзу и затраже опрост од мртвих и живих".
"Уместо катарзе, извесни Томислав Вуковић је објавио фељтон у 14 наставака у званичном гласилу загребачке надбискупије 'Глас концила' у коме се, не само врши ревизија историјских догађаја, него се злочин у Глинској цркви негира", навео је Мирковић.
Председник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је нагласио да је циљ изложбе да подсети на ове страшне злочине, али и недовршени уметнички пројекат Спомен обележја које је у операцији хрватских снага "Олуја" демолирано, а потом с њега уклоњена плоча с поименичним пописом 1.564 српске жртве.
Он је подсетио да је Спомен дом, који је народ Баније сопственим прилозима подигао овим жртвама фашизма преименован у Хрватски дом и најавио потписивање петиције за подршку преосталој српској заједници у Гилини и појединим невладиним организацијама које од локалних и власти Хрватске траже да се Спомен дому врати стари назив и поново постави спомен плоча с именима српских жртава.
Тој иницијативи противе се локална власт и политичке странке у Глини, уз образложење да у овом тренутку када су, како кажу, "неправедно осуђени хрватски генерали у Хагу, нема оправдања за обележавање годишњице страдања српског становништва 1941. године" и да "посебно нема места за промену имена Хрватског дома у Спомен дом".
Према историјским подацима, више од 300 мештана Глине, углавном мушакараца, усташе су ликвидирале маја 1941, пре масакра у цркви. Потом су између 29. јула и 3. августа на превару похватали многе Србе по селима у околини Глине и Вргинмоста и довезли у Цркву говорећи да ће бити поштеђени, ако се покрсте, а да ће сви "устаници бити уништени".
Мада су многи у то посумњали, сакупило се 1.200 људи које је око 40 усташа довезло у Глину и у групама затварало у Цркву, где су мучени, а онда су побијени и поклани, па камионима одвезени и побацани у јаме. Једна група је побијена на мочварним пољима поред Новог села, док је група сељака из затвора у Глини возом отерана у Лику и тамо поклана.
О стравичном масакру у глинској цркви сведочио је једини преживели Љубо Једнак који је успео да се спасе тако што се рањен притајио на гомили лешева и побегао из јаме. Недуго после покоља, усташе су српску православну цркву, подигнуту давне 1846. године, потпуно порушиле.
На месту порушене цркве, југословенске власти су поводом 10. годишњице покоља, 27. јуна 1951. године, подигле заједничку Спомен костурницу свим жртвама тог краја.
Народ Баније је 4. јула 1969. сопственим прилозима подигао Спомен дом жртвама фашизма у Глини где је била изложена музејска и архивска грађа о срушеној цркви и злочинима почињеним у њој и целом том крају. Почетком 80-их година прошлог века започети су и грађевински радови на уређењу Спомен обележја које је требало да буде подигнуто 1991. за обележавање 50. годишњице злочина.
Међутим, тек четири године касније, на Илиндан 1995. године, завршен је само спољашни део Спомен обележја са спомен плочом, а задушну литургију служио је тадашњи патријарх српски Павле. Нажалост, после само неколико дана, у операцији "Олуја" хрватска војска је Спомен обележје демолирала и затим уклонила, а нова локална власт је Спомен дом преименовала у "Хрватски дом". Тада су нестале и плоче с поименичним пописом српских жртава.
У галерији Историјског музеја Србије сада је први пут изложен идејни пројекат три предлошка за мозаик ентеријера незавршеног Спомен обележја, рад академског сликара Драгана Чубрића, уз неке фотографије и документа, а на видео биму је приказан списак свих жртава. Скулптура "Сјећање", рад вајарке Мирјане Јуришић која је требало да буде постављена у централном холу Спомен дома, данас се чува у Дому Војске Србије.
Аутори поставке у галерији Историјског музеја Србије су Мирковић, Будимир и Чубрић, а посетиоци могу да је виде до 17. септембра.
Извор: Танјуг