У Загребу освећен Крст за капелу Светог Саве

Крст подигнут на капелу Светог Саве у навечерје великог јубилеја, 1700 година Миланског едикта, сведочанство је да смо сви под заштитом тог моћног знамења и да смо хришћани. То је велика духовна част, радост али и обавеза.

У четвртак, 14. јула 2011. године, у манастиру Свете Петке у Загребу одржана је редовна Eпископска конференција Српске Православне Цркве у Хрватској. У њеном раду учествовали су: Mитрополит загребачко-љубљански Јован и Епископи: осечкопољски и барањски Лукијан, славонски Сава, далматински Фотије и горњокарловачки Герасим, а расправљало се о актуелним стварима из живота наше свете Цркве у Хрватској.

По завршетку рада конференције, Епископ далматински Фотије, члан Светог Синода СПЦ осветио је Крст за капелу Светог Саве која је саграђена у склопу нове зграде српске Гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ и Духовног центра Митрополије загребачко-љубљанске. По освећењу Крста, Епископ Фотије се обратио пригодним словом присутнима. Потом је Митрополит Јован провео присутне кроз монументалне грађевине и упознао их са свим њеним садржајима.

Прошло је нешто више од годину дана како је у кругу српског православног Манастира Света Петка, на обронцима Загребачке горе, почео да се гради монументални православни комплекс. Овај црквени центар у престижном кварту Загреба Свети Дух, саграђен је пo пројекту проф. др Дражена Јурачића и његове супруге архитекте Јелене Скоруп Јурачић. Корисна површина зграда је 6.100м2, а укупна корисна површина комплекса 10.200м2. Здања добијају свој лик и указују се у свој својој лепоти. Снабдевен потребним савременим садржајима за школско здање као и пространим конгресним делом, изузетном спортском двораном и капелом Светог Саве, овај монументални комплекс шири се у блоковима који су логично и естетски повезани. Својом лепотом и модерним архитектонским изразом може да се уврсти међу значајније грађевине нашег доба, како и доликује његовим реномираним, у свету уваженим пројектантима. Прозори, који заузимају цео зид скоро сваке просторије, окренути су ка граду који се из сваког угла зграда види, као на длану. Зграде би красиле и много веће градове. Ктитор центра је Српска Православна општина Загреб и сваког поштовања достојан Митрополит загребачко-љубљански Јован, уз велику помоћ града Загреба. Комплекс је марљиво саградила фирма „Салум“ д.о.о. власника Борислава и Златка Малетића из Загреба.

Гиманзија носи име узвишене Катарине Кантакузине Бранковић и у новом здању имаће идеалне услове за рад, а Духовни центар читав низ могућности за разне духовно-културне активности и садржаје. Овим су Срби у Загребу и целој Хрватској добили много. Ту је и савремена спортска дворана у којој ће млади људи моћи да развијају и оплемењују спортске активности.

Оно што посебно радује, у склопу Гимназије и Духовног центра подигнута је капела Светога Саве. Њен заштитник је први српски Архиепископ и национални светитељ. Његов култ повезивао је и повезује наш народ, без обзира где живи, са његовим срцем, Пећком Патријаршијом и Српским Патријархом. Свети Сава био је и велики путник, дипломата, културни посленик који је својим поклоничким путовањима повезао три континента и уживао велики углед међу савременицима. Крст који је овом приликом подигнут на капелу Светог Саве у навечерје великог јубилеја, 1700 година Миланског едикта, сведочанство је да смо сви под заштитом тог моћног знамења и да смо хришћани. То је велика духовна част, радост али и обавеза.

Уверени смо да ће Гимназија као и Духовни центар бити на корист и граду Загребу и свима који у њему живе. То су препознале и градске структуре пружајући помоћ овом значајном пројекту.

За време ручка Епископ осечкопољски и барањски Лукијан поздравио је домаћина, Митрополита Јована, који се потом захвалио свима који су својим присуством увеличали чин освећења Крста и дали на важности својим учешћем целом догађају.

Из Загреба смо кренули духовно испуњени и радосни због сазнања да је Црквена општина Загреб подигла овакво здање које ће бити расадник знања, духовности, а верујемо и мост повезивања и зближавања народа и култура.

Извор: Православље