Црква у облику слова 0

Стару цркву у Осечини су Турци више пута палили а упорни Срби обнављали своје место надања и окупљања. Aко се нађете у Осечини, посебну пажњу привући ће вам Стара црква подигнута још почетком 18. века (1735.) и првобитно посвећена Свeтом Георгију, а од 1765. године Светом Вазнесењу Господњем.

- Саграђенаје у облику слова 0 и представља прелазну фазу у начину зидања храмова. Зидана је од цигле и спајана кречом. Пре тога храмови су прављени од дрвета, као што је црква брвнара у селу Скадру, такође посвећена Вазнесењу Господњем, а до које се тренутно не може доћи због неприступачности терена, направила је поређење Бојана Вујичић, средњошколка-волонтерка у локалној туристичкој организацији коју смо упознали у порти осечинских храмова у време „Сајма шљива".

- Стару цркву су Турци више пута палили, а упорни Срби обнављали своје место надања и окупљања различитим поводима. До данас је црква очувана у добром стању. Цигла је из времена градње, а због дотрајалости, обновљена је кровна конструкција и изведене неке мале преправке. Врата на улазу у храм нису оригинална, већ су пренесена из неке друге светиње. За разлику од других цркава, интересантно је да је иконостас у овој цркви зидан, а не у дуборезу. Нажалост, нема ни много сачуваних религијских докумената јер је кроз време, поред спаљивања, више пута и пљачкана, објаснила је наша саговорница.

На крају смо сазнали и да је најстарија икона из старе пренета у нову цркву, саграћену поред, у периоду од 1935. године до 1940. године, посвећена такође Светом Вазнесењу Господњем.

Ништа лепше него кад причу о месту чујете од младих из тог краја: Бојана нам је причала како су су као једна од најнеразвијенијих општина у Србији желели да покретањем сајма пре шест година скрену пажњу јавности, кад већ шљиве имају у изобиљу, да развију туризам, посебно рурални, јер становништво овде углавном живи од пољопривреде. Сајам је све посећенији, а рурални туризам све актуелнији јер су домаћини отворени за пријем гостију, чак и за викенд варијанте заједничког спремања зимнице...

Извор: Политика, С. Лучић