Српска културно благо - цркве брвнаре
Црква брвнара је црква саграђена од дрвета. Има их свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на примеру Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије. У Норвешкој има цркава насталих од брвна још у доба Викинга. Све и до да данашњег очуване цркве брвнаре у Србији старе су око двеста година. Оно што их чини знаменитостима нашег културног и духовног наслеђа је и податак да оне не показују знаке пропадања. То је показатељ трајности дрветом од кога су начињене. Једна од најзанимљивијих особина српских цркава брвнара је преносивост. Свака оваква црква може се раставити и поново саставити на другом месту.
Оне су урађене од посебне врсте храста горуна, који је посечен у тачно одређено доба године, када дрво испушта смоле које не дозвољавају црвима и инсектима да улазе у њега и да га уништавају. Иначе, занимљиво је да је код српских брвнара звоник по правилу одвојен од цркве.
Цркве брвнаре углавном су скромних размера, али су веома лепе и на посебан начин сведоци су једног времена када се другачије није ни могло градити осим коришћењем расположивог материјала, а то је било дрво.
По предању, Турци су дозвољавали да се црква сагради у селу ако се може саградити за једну ноћ. Наравно, ни једну од ових цркава није могуће саградити баш толико брзо, али то доста говори о условима у којима су настајале и брзини којом су грађене. И још нешто. Веома је важно рећи да оне имају драгоцену особину која је тада била до велике важности. Реч је о њиховој преносивости. Свака ова црква могла се раставити и поново саставити на другом месту.
Чување вере и традиције српског народа био је основни мотив њиховог подизања. Доласком на чело Београдског пашалука Хаџи Мустафе Паше, прилике у Србији су се знатно промениле. Он је сам чинио знатне уступке народу (прозван је због тога српска мајка), а то је нарочито заживело после 1794. године, када Порта доноси низ закона (фермана) од изузетног значаја за Србе. На основу једног од њих, београдски паша донео је одлуку да Срби могу несметано обнављати и подизати своје цркве. После Кнеза Милоша и његове прве владавине, градња цркава брвнара је престала. Примат су преузеле зидане грађевине. Понека брвнара подигнута је у местима која не изискују веће црквене обреде.
Једна од најзначајнијих цркви брвнара је црква Покајница, која се налази се на три километара од Велике Плане. Саграђена је 1818. године, о чему сведочи запис на икони Светог ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву.
Познато је да је Карађорђе убијен у Радовањском Лугу, крај Велике Плане на летњи Аранђеловдан, 26. јула 1817. године. Његови посмртни остаци су, после више преноса са једног на друго место, по наређењу краља Александра, сахрањени у гробној цркви Карађорђевића 1930. године на Опленцу, где и данас почивају. До 1952. године Покајница је била парохијска црква, а следеће године је проглашена је за мушки манастир, да би 1992. године променила статус и постала женски манастир.
Извор: Политика, Снежана Прљевић
