Бронзани Лаза Костић у центру Новог Сада

Данас ће бити откривено монументално обележје аутору најлепше српске љубавне песме, а ускоро ће бити постављени и споменици Марини Олењиној, Васи Стајићу и Михајлу Пупину.

 У центру Новог Сада, у Улици Модене, данас ће свечано бити откривен споменик песнику Лази Костићу (1841–1910). Поред споменика Лази Костићу, Нови Сад би ускоро требало да добије још три обележја посвећена познатим личностима.

Споменик Лази Костићу, рођеном у оближњем Ковиљу, урађен је у бронзи и висок је три метра, а дело је академског вајара Стевана Филиповића. Лаза је био свестрани друштвени радник, доктор правних наука, народни трибун и новинар, али је ипак највише остао упамћен као песник и аутор најлепше љубавне песме на српском језику „Santa Maria della salute“. Ове године навршило се 17 деценија од песниковог рођења, а прошле године обележен је један век од његове смрти.

Из Градске куће је најављено да ће током јесени бити постављени и споменици балерини Марини Олењиној (1897–1963), филозофу, писцу и политичару Васи Стајићу (1878–1947) и великом српском научнику и проналазачу Михајлу Пупину (1854–1935).

Статуа оснивачице Балета Српског народног позоришта Марине Олењине требало би да буде постављена 18. октобра на Позоришном тргу, у оквиру обележавања 150 година постојања ове најстарије српске театарске институције. Мермерни кип дело је вајара Ласла Силађија.

Споменик Васи Стајићу у бронзи урадио је новосадски вајар Слободан Бодулић, а биће постављен на травнатој површини преко пута Скупштине града, између зграда Владе Војводине и Гимназије „Исидора Секулић“. Стајић је написао више од сто научно-стручних расправа, а после Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске. Откривање споменика Васи Стајићу заказано је за 23. октобар – Дан ослобођења града од фашизма.

На углу Улице Модене и Булевара Михајла Пупина биће постављен споменик овом научнику, проналазачу и професору на Универзитету Колумбија, почасном конзулу Србије у САД, рођеном у банатском селу Идвору. Обележје је израдио вајар Сава Халугин, који је славног научника представио са његовим најзначајнијим проналаском – „Пупиновим калемовима“ у руци, којим је решио проблем простирања телефонских струја на даљину.

Михајло Пупин је објавио око 70 техничких чланака и извештаја и 34 патента, а био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“. Споменик Пупину требало би да буде постављен 9. новембра.

Извор: Политика