Вечерње новости: Монахиња моли, лечи и теши - Хуманост и патриотизам на делу
Најплеменитији погвиг: Монахиња Ирина, лекар по струци, обилази старе и немоћне широм Космета. Калуђерица из Грачанице десет година помаже у изолованим енклавама и селима
На прагу оронулих или тек саграђених повратничких кућа, у селима у која ретко ко да свраћа, монахињу Ирину са нестрпљењем сваке седмице ишчекују малобројни Срби широм Космета. Ирина Петровић, лекар по струци, монахиња у манастиру Грачаница, већ десет година обилази и лечи старе и болесне, али и повратнике у изолованим енклавама и метохијским селима.
- Још пре десет година, када је наш манастир, после доласка међународних снага, постао сабирни центар за лекове, када сам схватила да због недостатка слободе кретања Срби и остали неалбанци не могу да оду ни до лекара, у манастиру су предложили да искористим своје лекарско знање и помогнем – прича сестра Ирина. Каже, уз благослов цркве, како би избегла евентуалне проблеме, основала је лекарску организацију „Свети Јован Милостиви“ и уз помоћ једног броја лекара са централаног Космета, крајем 2001. године и званично започела своју хуманитарну мисију лечења широм Космета. Манастирским комбијем, поклоном грчке православне цркве, углавном пуним лекова које је успевала да набави посредством хуманитарних организација одлазила је онима којима није имао нико да помогне сем ње.
- Најтеже је старима и код њих и даље најчешће одлазим – прича монахиња. А на прегледе јој често долазе и муслимани, а понекада и Албанци…
- Када сам са доктором Звонком Сташевићем, интернистом, нефрологом, први пут отишла у село Драјчиће надомак Призрена, формирао се ред мештана да их прегледамо. Осим малобројних Срба, углавном старијих мештана, на прегледе су дошле и њихове комшије муслимани. А један од њих нам је уступио кућу за прегледе.
Где нико није крочио
- Првих година по формирању лекарске организације, одлазила сам у српске средине где претходно нико од Срба није крочио. Тада је мене и колеге лекаре, који би кренули са мном, пратила специјална јединица Унмикове полиције из Приштине, док последњих неколико година одлазимо сами без пратње.
Обилази их и даље, каже. Носи им лекове, које сама некако набавља јер су донације, које су углавном стизале из Грчке, сада престале…
А лекови су неопходни и седамдесетогодишњој Момирки Симић из повратничког села Новака код Призрена. Каже да њу и њене комшије сестра Ирина одржава у животу.
- Болесни смо, стари и сами. Немамо с ким ни реч да проговоримо. Када дође сестра Ирина сваки пут нас прегледа, донесе нам лекове, али се и испричамо. Утеши нас. Обрадује. Донесе некада и намирнице. Да није ње, не знам ко би нам врата отворио.
Ирину која два пута недељно ординира у Дому здравља у Сушици, са нестрпљењем очекују и у свих двадесетак повратничких села у Метохији у опфштинама Исток и Клина. Али и по манастирима на Космету. Јер сестра Ирина, наравно лечи и монахиње у Пећкој Патријаршији, Девичу…
Помоћ и даље потребна
- Иако је претходних година наша држава отворила лекарске амбуланте у готово свим већим српским срединама, још увек је много пацијената које лечи наша организација. Реч је углавном о старима који због немоћи или лошег материјалног стања нису у могућности да редовно посећују лекаре – каже сестра Ирина.
Д. Зечевић (Новости), среда 19. октобар 2011
Извор: Епархија рашко-призренска
