Чланови Милосрдне секцијe ВДС посетили Дом за слабовидну децу
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у недељу 30. октобра 2011. године посетили Дом за слабовидну децу “Вељко Рамадановић” у Земуну. У Дому борави око осамдесеторо деце различитог узраста, од којих су нека слепа, слабовида или вишеструко оштећена. Као и обично деци доносимо воће, овог пута је то било грожђе, банане и мандарине и најновији број “Православља” за особље.
Пошто редовно посећујемо Дом долазимо као стари знанци које деца већ познају и са којима слободно разговарају. Сад је актуелна нова школска година и неке њихове личне преокупације. Прошли пут смо разговарали о припремама за матуру средњошколаца и концерту који су припремали ученици Дома, коме смо присуствовали и који је на нас оставио снажан утисак.
Деца радо говоре о својим интересовањима и плановима. Желе да заврше школе које похађају и да се потом запосле. Не скривају ни да им је, као и свима другима, понекад тешко. Желе и да покажу своје таленте. Једна Александра пише песме које нам је и прочитала. Слушали смо је задивљени док је прелазила руком преко потпуно чистог, белог папира исписаног Брајовом азбуком. Сад је четврти разред правно биротехничке школе и жели да студира књижевност. Похвалили смо њен таленат и труд и пожелели јој да оствари свој сан. То смо пожелели кроз разговор и другој деци која имају друге дарове и могућности, а посебно младој девојци талентованој за соло певање, која је успешно наступила на концерту ученика Дома крајем маја ове године.
Нашу посету као и увек, подржава и прати љубазно и посвећено особље Дома. Кажу кроз разговор да је деци “ово друга кућа, кад заврше школу и оду из Дома увек се радо враћају. ” У току наше посете смо и видели младића који је по завршетку средње школе уписао ДИФ и дошао да види своје старо друштво из Дома. И њему смо пожелели да успешно заврши студије и оствари своје жеље и планове.
Враћамо се својим кућама кроз, за недељно поподне густ саобраћај. Размишљамо о данас толико потребном смирењу и о великом смирењу које имају деца са којом смо се управо дружили и растали.Смирење је њихов животни подвиг.
Ми често заборављамо да се тај подвиг очекује и од нас јер Господ у Јеванђељу каже и заповеда : “научите се од Мене, јер Сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим” (Мт. 11,29).Уколико се наше срце уз Божију помоћ усрдно приклони овој заповести сигурно ћемо лакше пребродити бројне животне тешкоће и уверити се да је, како каже Господ “ јарам мој благ и бреме је моје лако.”
Извор: ВДС