Светогорски монах оснива манастир у Новој Енглеској

Василис Бакос, који рођен у предграђу Бостона од верујућих родитеља, био је марљив студент на теолошком факултету Часног крста 80-их година, заљубљеник природе и посвећен православној вери. Пратио  је и помагао тада Епископа бостонског Антимоса (Драконаки), који је сада помоћник Епископа олимпијског. Након завршеног факултета 1985, о Василису се ништа није знало. А онда се прочуло да је на Св. Гори и да је у манастиру Симонопетра. Данас је монах, добио је монашко име Јаков. Истовремено је стоматолог манастира Симонопетра и целе Св. Горе. Ових дана, након 26 година, налази се у Бостону, по позиву Митрополита бостонског г. Методија, са благословом игумана манастира Симонопетра, оца Јелисија. Отац Јаков разматра могућност оснивања манастира у Новој Енглеској.

На питање „Националног гласника“ зашто је отишао из прелепог Бостона како би постао монах на Св. Гори, он одговара: „Одмах након дипломирања, јуна 1985, отишао сам на ходочашће у Свету Земљу. Онда сам провео три месеца у Грчкој. Отишао сам на бденије у манастир Симонопетра за празник Успеније Пресвете Богородице. У манастиру сам боравио пет дана и ту сам одлучио да постанем монах.“

На питање да ли  је та одлука донета изненада, он одговара: „Не, одувек сам желео да постанем монах, посебно када сам прочитао житије Св.Антонија Великог, још док сам био у Богословији.  Тражио сам такав монашки живот, такав однос са Богом, где бих пожелео да дам више од себе.“

Што се тиче стоматологије, отац Јаков каже: „То је била потреба у манастиру, а ја сам имао неко практично знање стоматологије из детињства. Када сам потао искушеник у манастиру, отишао сам код зубара. Почели смо да разоварамо и на крају сам рекао да је то срамота да монаси напуштају Св. Гору за једноставне процедуре, чишћење зуба и пуњење.“ И тако је 1993. почела са радом стоматолошка ординација при манастиру. Један професор са универзитета долазио је на Св. Гору. Био сам му асистент две године.

Након те двегодине он је сам сео на столицу  и дозволио ми да одрадим неке поправке на његовим зубима, тако сам мало по мало почео. Уствари, ја сам самоуки стоматолог, јер сам у то време већ био монах, и није било прикладно да идем на стоматолошки факултет.“

Разлог због којег је отац Јаков дошао у Америку је следећи: „Његово Високопреосвештенство, Митрополит бостонски г. Методије, већ дуже време жели да оснује манастир  у бостонској митрополији, који би по уставу био једнак манастиру Симонопетра. Летос је посетио манастир и питао игумана да дођем овде и истражим шта се може учинити.“

О томе да ли ће манастир бити мушки или женски отац Јаков одговара: „У овом тренутку размишљамо о мушком манастиру, али ако буде постојала потражња за женским манастиром, размислићемо и о томе.“

На питање да ли ће манастир бити метох манастира Симонопетра он одговара: “Рано је о томе говорити. За сада се водимо у складу са жељама Његовог Високопреосвештенства, и покушавамо да му помогнемо, још увек је рано.“

На питање да ли ће манастир бити основан, одговара: „Као што знате, имамо велику површину земљишта, око 200 хектара, која припада кампу а манастир се мора подићи на удаљенијем месту, како би се избегло ометања манастира, а и да манастир не би ограничавао живот камапа.“

О римокатоличком самостану, који се продаје  у близини Ворчестера, каже: „Отишао сам тамо и видео, и мислим да је изводљиво тамо основати манастир.“

Отац Јаков види као најпогодније место за манастир земљиште које припада кампу Контокук, у Новом Хемпширу јер, како каже „има простора,“ док на питања како населити манастир одговара: „То је Божје дело,“ и додаје „ потребно је да Бог проговори у срцу човека.“ На питање да ли ће манастир финансијски издржавати митрополија, односно људи, отац Јаков каже: „Све је синергија. Људи ће свакако прилагати своје донације, али на крају Бог ће ставити руку и доћиће благослов Господњи.“

Извор: Манастир Лепавина, Митрополија црногорско-приморска