Остаци нашег постојања
Села Суве Међе на љутој Крајини су Ивањска, Баштра, Бањани, Добро село, Чава, Стабанџа, Збориште, Бојна и Глиница са њиховим засеоцима. У новије вријеме којекавих измишљених географских одредница (висока и ниска Крајина) некоме је пало на памет да ово подручје назове ''дубока Крајина''. Међутим у историји и географији Сува Међа некад је била међа између Отоманског Царства и Аустроугарске Империје, а данас опет међа, али овог пута између БиХ и Хрватске, међа која је подјелила један те исти српски народ Крајине.
Била су то славна села наше историје, наше културе и цивилизације, нарочито у вријеме ослободилачких ратова које је против Турака водио Војвода Петар Мркоњић (Краљ Петар први Карађорђевић) који је свој штаб имао баш на Радочу, односно у Ћорковачи, у атару Доброг Села. Од многобројних цркава које су својевремено красиле Суву Међу преостале су само двије и то у Ивањској и Бојни на Аову, од којих је црква у Ивањској сасвим нова, а црква у Бојни (на Аову) је генерално обновљена. Цркву у Зборишу која је заједно са гробљем око ње сада у тужном и тешком стању, ако Бог да, владика г. Хризостом планира обновити и зато упућује позив свима са Суве међе који су се због овог или оног разлога иселили или раселили да се јаве надлежном свештенику о. Карађорђу Дерајићу или Одбору за санацију и реконструкцију ове цркве и да помогну.
Узнемирен вијестима да у селу Збориште у Општина Велика Кладуша, извјесни муслимани намјерно скрнаве тамошње гробље и руше надгробне споменике Његово Преосвештенство г. Хризостом, Епископ бихаћко-петровачки похитао је да обиђе сва села на Сувој међи и да се лично упозна са димензијама поменутог вандализма.
До Зборишта преосвећени владика је са својом пратњом свратио, прво, у село Баштра гдје је обишао старо црквиште и гробље, зарасло у густо растиње, нијеми је свједок нашег постојања у Баштрој и околини. Идући даље регионалним путем Бос.Отоке –Велика Кладуша стижемо у село Чава, гдје скрећемо за Добро село. Обилазимо Светињу (агијазму) извора-водопада. Само име светиња или агијазма упућује нас на њену дубоку прошлост и хришћански идентитет. Познато нам је из Светог писма да су постојала посебна мјеста, као бања Силуамска, у којој се пројављивала благодатна енергија божија. Наши преци одрастајући и васпитавајући се на тој божанско-благодатној традицији прозвали су ово врело и овај водопад Светињом (агијазмом) из два разлога: прво, што је он извирао у подножју неке цркве, светиње, и друго, што је вода била љековита и помагала многима. Феномен ове Светиње је управо трократно потицање воде на Ђурђевдан, тачно у 12,оо часова, ''феномен'' који уствари јесте физичко пројављивање благодатне енегије божије кроз воду, односно кроз овај извор. Исламизирани Срби овог краја, иако сунити, наставили су поштовати овај извор као Светињу и за Ђурђевдан се хиљадама окупља. На жалост, однедавно Општина Бужим је то претворила у туристичко-угоститељски простор, гдје се сада долази, не ради тражења лијека и молитве, већ ради уживања и зараде.
Треће одредиште овог обиласка било је село Збориште. Све до 70-тих година прошлог вијека чисто српско село, а сада без и једног живог Србина. Скренувши на раскрсницу и у центру села десно почињемо се пењати уз брда Лончаник и Дробчовац и стигосмо близу старе и напуштене цркве св.пророка Илије и оскрнављеног и оштећеног гробља. Жалост и туга нас обузима гледајући пред собом ''дјело људских руку острашћених мржњом и оптерећених савјести''. Скором да нема споменика да није или оштећен или оскрнављен. Иако су црква, гробље и сав простор око цркве имовина СП Цркве, локална полиција и Шумарија не предузимају ништа да спријече сјечу шуме. За рушење и скрнављење споменика локални полицијски инспектор констатује да ''нема кривичног дјела''!!! Након овог жалосног гледања цркве и гробља на Зборишту крећемо даље све до Глинице, села на самој граници БиХ и Хрватске. Конкретно стижемо у Велики Будримић,- не много високо али лијепом шумом обрасло брдо гдје се налази старо црквиште и гробље.
Као и на Зборишту и овдје се помолисмо Богу за све живе и упокојене; обиђосмо скором све гробове. Посебо задовољство било је стајати на старом црквишту које се и висином и формом истиче.
Некада чисто српска села данас су потпуно етнички очишћена од Срба. Није то, како би неко могао помислити или закључити, резултат само ратних сукоба, већ последица политике етничког чишћења која је овдје вођена од 1951/2. године и познате Цазинске буне. Сваком иоле пажљивом проматрачу и аналитичару оног што види пред собом незаобилазно упадају у очи огромни комплекси Агрокомерца који су плански грађени у или уз сама српска села како би се у њих ''довукли'' муслимани и полако, чак рекло би се непримјетно, потиснули Србе купујући у бесцење њихову имовину. И док су се Срби бавили само Косовом и Метохијом гле у Бос.Крајини је тихо спроведено етничко чишћење, творац којег је био, по свему судућеи, Фикрет Абдић, творац крајишког бума ''Агрокомерца''. Данас пуста и сабласна ова здања свједоче о почињеном подмуклом гријеху и злочину њихових твораца и градитеља, гријеху и злочину којег починише према Српском народу. И поред горе наведених чињеница и чињеничног стања на крају посјете Преосвећени Владика поручује: ''наша је дужност и обавеза да се ''боримо'' за ове наше светиње, за ове гробове! На овим црквиштима благодат је Божија изливена и са ових мјеста текла је молитва од земље ка Небу. Никад не смијемо посустати у позитивном свједочењу наше вјере. Ово јесте велики крст и зато хвалимо Господа! То је историјска привилегија!''
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
