Чланови Милосрдне секцијe ВДС посетили најстарије суграђане у Дому за старе на Вождовцу
Уласком у прву недељу Божићњег поста Црква нас и ове године позива да у радосном подвигу, очистимо срце и плодовима вере и љубави прославимо Бога и празник Рођења Богомладенца Христа. Вођени том жељом чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су 1. децембра 2011. године Дом за старе на Вождовцу.
Посета је организована у сарадњи са јерејем Глигоријем Марковићем, надлежним парохијским свештеником, који редовно обилази, исповеда и причешћује кориснике овог дома. У посету смо понели воће, банане и јабуке и најновије бројеве “Православља”. Ово је наша прва посета Дому за старе на Вождовцу који послује у саставу Геронтолошког центра Београд. Основан је 1972. године и налази се на источној падини Вождовца у мирном крају с парком, зеленилом и цвећем. Има четири павиљона у којима се може сместити око 270 корисника различитог нивоа очуваности физичког стања.
У лепој и пространој трпезарији сачекали су нас корисници Дома и управница госпођа Невенка Никић Симатковић са колегама. Госпођа Симатковић нам је упутила топлу добродошлицу а наши најстарији суграђани су нас поздравили песмом “Тамо далеко”.
Госпођа Симатковић нас је упознала с основном делатношћу Дома: - Ми сматрамо да је за наше кориснике важно да знају да је старост онолико лепа, колико је ми учинимо лепом и трудимо се да им поред задовољавања основних животних и здравствених потреба, омогућимо да у позним годинама открију скривене таленте које носе у себи, да их развију и да своје слободно време, које имају на претек, искористе на најбољи могући начин. Наши корисници су различитих карактера, националности, професија и ми се трудимо да направимо једну складну целину у коју ће се сви уклопити. Просечна старост је 82 године а најстарија корисница има 98 година и врло је живог духа. Трудимо се у свему што радимо да се они до краја испоштују као људи.
Присутни су пажљиво слушали реч свештеника, јереја Владимира Марковића, који је рекао да је основни задатак ВДС брига о социјалним и духовним потребама људи, која се између осталог, остварује обиласком свих установа социјалне заштите града Београда: - Ми настојимо да особе које обилазимо у тим установама чују Реч Божију и сретну се с Јеванђељем, да се у тим институцијама оживи црквени живот. Ми смо према речима Господа Исуса Христа сви позвани да проповедамо и сведочимо благодат Светог Духа примљену на крштењу и да својим животом потврђујемо истинитост своје вере и својих речи. А то ћемо постићи ако свој живот испунимо љубављу. Ако знамо да је циљ живота заједница са Богом знаћемо да је важан рад на себи, стваралаштво којим наликујемо Богу а које не треба никада да престане. Хвала што сте нам отворили врата вашег Дома да се овде упознамо и да међу вама препознамо тај дух љубави, пажње и бриге једних за друге. Бог вас благословио и управу и све чланове колектива.
Могли смо одмах да видимо и пример тог рада на себи. Госпођа Живана Жижа Дамјановић, професор књижевности у пензији, нам је рецитовала своје стихове: Прими ме грешну, Богородице Каленићка/ да пред Тобом спустим бреме тешко/ да довршим петвековну молитву/ за душу градитељску, срце витешко... из песме Пред дверима цркве Каленићке и стихове из песме У славу Светог оца Василија Острошког - славе Дома на Вождовцу. Госпођа Живана је рекла да је врло поносна што се ова песма налази урамљена у просторији у којој смо се окупили. И други облици стваралаштва, слике на зиду, предивне лутке у витрини, колекција дугмади, украсне лампе... и добро расположење говоре да старост заиста може бити лепа уколико је, уз подршку коју наши најстарији суграђани имају у Дому на Вождовцу, сами учине лепом.
Извор: ВДС
