Слобода вере: проблем дискриминације и прогона хришћана
Представници Српске Православне Цркве на међународној конференцији о слободи вере и прогону хришћана, одржаној у Москви од 30. новембра до 2. децембра 2011. године
У организацији Московске Патријаршије од 30. новембра до 2. децембра у хотелу Далиловскаја поред древног Даниловског манастира у Москви одржана је међународна конференција Слобода вере: проблем дискриминације и прогона хришћана. Конференцијом су председавали Митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне односе Московске Патријаршије; надбискуп Едвин Јозеф Ендер, представник Ватикана; и г. Масимо Интровиње, представник ОЕБС-а за борбу против расизма, ксенофобије и дискриминације против хришћана и припадника других религија.
Међу учесницима конференције били су представници Православних Патријаршија Александрије, Антиохије, Јерусалима и Србије, Православних Цркава Кипра и Грчке, Римокатоличке, Маронитске, Јерменске и Асирске Цркве Истока као и представници муслиманске и јеврејске заједнице и међународних међухришћанских и међурелигијских организација. Учесници ове конференције су у свом заједничком саопштењу осудили насиље и дискриминацију против хришћана и разговарали о непосредним мерама које треба предузети како би се заштитили верници.
Конференција је започела обраћањем домаћина - Митрополита волоколамског Илариона. Митрополит Иларион је пред учеснике конференције изнео веома исцрпан извештај о угрожености верских слобода и права хришћана првенствено у већински муслиманским земљама. Председавајући одела за спољне односе Московске Патријаршије подсетио је учеснике конференције да сваких пет минута по један хришћанин страда због своје вере и да сваке године 105.000 хришћана изгуби живот у међуверским конфликтима сваке године. Митрополит Иларион је истакао неопходност да се призна једноставна чињеница да су хришћани најугроженија верска заједница на свету. Он је посебно указао на тешку ситуацију у којој живе хришћани у Египту, Либији, Тунису, Алжиру, Ираку, Пакистану, Северном Судану, Нигерији, Еритреји, Сомалији, Саудијској Арабији, Бангладешу, Мелезији, Индонезији, Филипинима, Лаосу и Индији, као земљама где су хришћани највише прогањани због својих верских убеђења.
Митрополит Волоколамски је нарочито указао на историјску улогу европских земаља и Русије у заштити хришћанских мањина. Он је нагласио да се проблем прогона хришћана већ годинама прикрива у Европи. „Европски политичари, мотивисани духом политичке коректности, много су говорили о неприхватљивости антисемитизма, исламофобије и другим изразима верске и етничке нетолеранције, али су често прелазили ћутке преко страдања хришћана“.
Учесници конференције су у појединачним иступањима и дискусији констатовали да постоје све чешће појаве христијанофобије у свету и подржали су саопштење Синода Руске Православне Цркве од 30. маја 2011. године поводом насиља против хришћана у Египту од 11. октобра 2011. године. Они су такође подржали настојања међународних организација које се баве питањима права хришћана укључујући Резолуцију Европског Парламента о ситуацији хришћана у контексту слободе религије као и саопштење ОЕБС-а са конференције у Риму 21. септембра 2011. године о превенцији и реаговању на инциденте мржње и злочине против хришћана.
Нарочита пажња је указана на положај хришћана у већински муслиманским државама Северне Африке и Блиског Истока у контексту тзв. „арапског пролећа“. Констатовано је да је да су револуције у Тунису, Либији и Египту с падом ауторитативних режима довеле на власт и поборнике радикалног ислама што је већ увелико погоршало верска права хришћанске мањине, нарочито Копта који су неретко изложени отвореном прогону и страдању и то од стране државних институција и војске. Представници исламске заједнице из Русије и Турске указали су да ислам у свом аутентичном учењу не подржава мржњу према хришћанима и Јеврејима и осудили су све покушаје угрожавања верских права хришћана, изразивши истовремено и забринутост због јачања исламофобије у појединим већински хришћанским земљама.
Другог дана конференције учесници су се састали са првојерархом Руске Православне Цркве, Његовом Светошћу Патријархом московским и целе Русије Г. Кирилом у свечаној сали у комплексу саборног храма Христа Спаса у центру Москве. Патријарх Кирил је изразио своју солидарност са хришћанским заједницама чији припадници страдају као жртве насиља и дискриминације. Заједнички је подржана идеја да се у циљу јачања мира и толеранције међу припадницима традиционалних религија развија међуверски дијалог како би се унапредили међусуседски односи и избегла злоупотреба вере у идеолошке сврхе. Такође је овом приликом упућен јавни апел да се развију ефикасни механизми за заштите хришћана и хришћанских заједница које су изложене прогону или им је ускраћено право на њихов верски живот и рад. Сарадња треба да укључи и размену информација о положају хришћана, материјалну и правну помоћ угроженим и формирање међународног тела за праћење дискриминације против хришћана и пружање помоћи угроженим.
На конференцији у Москви Српску Православну Цркву су с благословом Светог Архијерејског Синода и Епископа рашко-призренског Теодосија представљали архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, и монах Нифонт Цвејанов, сабрат Дечанског манастира. Након конференције дечански монаси су били још три дана гости архимандрита Тихона Шевкунова, настојатеља Сретењског манастира у Москви, са којим су разговарали о потреби и начинима помоћи за српски народ на Косову и Метохији. Поред посете Тројице-Сергијевој лаври, где су се сусрели и са српским студентима који тамо студирају, и поклоњења светињама Москве, архимандрит Сава и монах Нифонт су на празник Ваведења Пресвете Богородице учествовали у Светој Литургији коју је Патријарх Кирил са архијерејима и свештенством служио у Донском манастиру у Москви. У сусрету са представницима Срспске Православне Цркве, Патријарх Кирил је нагласио да Руска Црква помно прати ситуацију на Косову и Метохији и да је молитвено и на сваки други начин спремна да помогне хришћанима на овом простору. Поред сусрета са Патријархом Кирилом архимандрит Сава и монах Нифонт имали су и краћи сусрет са Митрополитом волоколамским Иларионом који је већ два пута посетио Косово и Метохију и боравио у манастиру Високи Дечани.
ИЗВЕШТАЈ МИТРОПОЛИТА ИЛАРИОНА ВОЛОКОЛАМСКОГ О СТРАДАЊУ ХРИШЋАНА (НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ) MS WORD
Извор: Епархија рашко-призренска
