Сава Текелија (1761-1842) - велики српски добротвор

Међу бројним личностима које су својим несебичним залагањем допринеле културном и просветном унапређењу српског народа у Угарској крајем XVIII и током XIX века, почасно место припада Сави Текелији (1761-1842). Потомак је чувене српске племићке породице Поповић Текелија, са титулом Високоблагодарни господин Савва Тјукјули, господин Визеша и Кевермеша, златне надпетице каваљер, царско-краљевског и апостолског величанства совјетник, многих славних мађарских комита приседатељ и свих права доктор, и један је од најугледнијих, најобразованијих и најбогатијих Срба тога времена у Угарској.

Личност Саве Текелије вишеструко је занимљива. Био је велики ерудита, први доктор права међу Србима у Угарској, царски и краљевски саветник, велики народни добротвор и оснивач првих српских просветних инстутуција, први доживотни председник Матице српске (1838-1842), писац, борац за очување српског духа, језика, културе и традиције.

У младости је стекао широко образовање карактеристично за племића XVIII века. Након основног образовања у родном Араду, школовање је наставио у Будиму и Бечу где је уписао студије права које је завршио у Пешти. Године 1786. постао је први Србин који је докторирао права и први угарски држављанин са овим звањем, који није био професор универзитета. Каријеру је започео у државној служби као виценотар Чанадске жупаније, да би убрзо стигао и до места секретара Угарске дворске канцеларије у Бечу (1792-1798). Пошто није видео могућности даљег успона и утицаја на државне послове, 1798. године је поднео оставку на државну службу и повукао се из политичког живота.

Меценатска склоност Саве Текелије ка различитим институцијама и друштвима долазила је у више наврата до изражаја када се радило о националном и општем просвећивању. Највећи подухват на пољу просвећивања остварио је оснивањем Текелијанума - Завода за школовање сиромашних и даровитих српских ученика и студената у Пешти 1838. године, чиме је пружио доказ истинског патриотизма, дарјући другим имућним Србима, како у Хабзбуршкој монархији, тако и у Кнежевини Србији, пример како треба деловати у циљу културне и националне еманципације. За ову фондацију, коју је тестаментом 1840. године одредио за свог главног наследника, везао је најстарије културно, књижевно и научно друштво код Срба - Матицу српску, којој је поверио старање над својом задужбином и имовином.

Текелија је оставио неизбрисив траг у историји Матице Српске. Када је 1833. године материјалним прилогом помогао рад Матице српске, уписао се међу њене прве дародавце и исте године постао Матичин члан, а 1838. године изабран је за првог доживотног председника Матице Српске. Од тог тренутка па до краја живота у потпуности се посветио њеном унапређивању, што се огледало и у честим даровима, да би је на крају поставио за извршиоца свог тестамента.

Велику улогу имао је и када је реч о оснивању Музеја Матице српске. Један од првих корака у том правцу била је његова идеја о формирању Пантеона - галерије ликова знаменитих људи, заслужних за културу и просвету српског народа за који је већ сам почео да сакупља портрете. Изложени су у сали која је служила као надзорничка сала Текелијанума и у којој је Матица српска држала своје састанке, ови портрети су представљали прве уметничке слике у Текелијануму, односно у Матици српској. Након његове смрти, током 1843. године њима је придодата и збирка породичних портрета Текелија која је, заједно са осталим вредностима из породичне куће у Араду, пренета у Матицу српску. Текелијиним завештањем започиње прикупљање културне баштине српског народа у окриљу Матице српске и рад Музеја Матице српске 1847. године.

Ова мала али драгоцена збирка породичних портрета и цртежа из заоставштине Саве Текелије, која данас чини Легат Саве Текелије у Галерији Матице српске, својим историјатом и значајем представља важан сегмент у оснивању и развоју Музеја Матице српске односно његове уметничке збирке, данашње Галерије Матице српске.

Извор: Епархија врањска