O појединим нецрквеним појавама и иницијативама

У нашој јавности кружи, а добијају га и неке црквене установе, “идејни концепт сакралног комплекса храма свехришћанског сусретања и помирења – Свети Јован Крститељ”, са потписом Атељеа Девић из Новог Сада.

Дужни смо да обавестимо нашу црквену и ширу јавност да тај “концепт” нема никакве везе са Црквом. Црква својом природом и свеукупном својом мисијом и делатношћу мири и Бога и људе међу собом, позивајући све на помирење и јединство, на исповедање Бога Љубави Оца, Сина и Духа Светога, једним срцем и једном душом. Зато она нема никакве потребе за оваквим и сличним концептима, по садржају и духу синкретистичким, да не кажемо митолошким, у сваком случају нецрквеним.

Рука Светог Јована Крститеља, која се чува у Цетињском манастиру, позвала је и позива све на покајање, остајући у тој древној Светињи где је по промислу Божјем доспела, после векова обилажења и посећивања разних места, људи и народа. Зато, укључивање ове руке у овакве и сличне маштовите и митотворне замисли какав је овај Девићки концепт, у најмању руку је нешто неодговорно и неразумно. Уверени смо да ће сваки разборит човек схватити о чему се овде ради. Овде се, без икакве сумње, ради о истом и сличном нивоу размишљања, као у случају маштовитих предлога о проглашавању Фрушке Горе “светом”. Ни Света Земља, ни Света Гора нису никад проглашаване светим: Свети догађаји и Свети божји људи су оно што једно место чини светим, а не било какви људски договори и проглашавања.