Народна библиотека Србије: 180 година од оснивања
Управа и запослени у Народној библиотеци Србије свечано су прославили велики јубилеј - 180 година од оснивања. Том приликом у обновљеној згради поред Светосавског храма на Врачару окупили су се многи просветни, културни и јавни радници. У име и са благословом Патријарха српског Г. Иринеја овој свечаности је присуствовао Епископ ремезијански Г. Андреј, викар Патријархов. Народна библиотека Србије основана је на данашњи дан, 28. фебруара, 1832. године и најстарија је установа културе основана на територији данашње Србије. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Слезингера), да би временом израсла у националну библиотеку.
Као највећа национална библиотека на Балкану представља прворазредни информациони и културни капитал Србије и региона. Фонд НБС представља културно добро које се трајно чува и садржи око пет милиона разног библиотечког материјала са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова. Њене услуге у читаоницама дневно користи око 1.000 људи, а електронске услуге преко 8.000 корисника из земље и света, што на годишњем нивоу износи више од три милиона. Године 1845. Библиотека је имала 1.421 наслов у 2.283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.
Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела је издавачку делатност.
Законом о Народној библиотеци дефинисани су основни задаци библиотеке: да помаже неговању науке у Србији, олакша ширење народног образовања и води рачуна о српској библиографији. Током Првог светског рата, у бомбардовању је страдао део фонда. Преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици, део је доспео и до Софије, али је после рата враћен, међутим нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.
Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Почетком Другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека, у то време смештена на Косанчићевом венцу, изгорела је до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана.
Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности. Библиографско одељење основано је 1960. са сврхом израде српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно-експериментална испитивања књиге и папира.
На дан страдања у бомбардовању, 6. априла, 1973. Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас. Три године касније Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ИСБД. Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989, а 1996. Библиотека је добила рачунарску мрежу, када је омогућен и приступ Интернету и израђена прва веб презентација. Дигитална НБС данас обухвата милион докумената, укључујући и најстарији - Мирослављево јеванђеље из 12. века. После 2000. године, Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија интензивнију и значајнију улогу.
Центар за научне информације иницира оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама часописа са више од 6.000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката попут оснивања Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог. Учествује у више међународних пројеката: Еуропеана, Светска дигитална библиотека, Европска библиотека, Европска ромска дигитална збирка… Након свеобухватне реконструкције која је трајала дуже од три године, Народна библиотека Србије је 24. маја прошле године дочекала своје кориснике у реконструисаном ентеријеру у који је уложено 429.966.563,19 динара. Прошлог месеца за в.д. управника постављен је Дејан Ристић, који је најавио да ће национална библиотека убудуће већу пажњу посветити младима, па сходно томе поводом јубилеја 180 година покренула је и нови програм ”Дечја Народна библиотека Србије”.
Извор: Танјуг
