Завршена 30. Скупштина Епархије канадске

У недељу, на празник Света Три Јерарха, светом архијерејском Литургијом, којом је начелствовао Епископ канадски Г. Г. Георгије уз саслужење свештеника Епархије канадске у препуној манастирској цркви Светог Преображења у Милтону надомак Торонта, свечано је завршен тродневни рад јубиларне, тридесете годишње Епархијске скупштине.

У раду овогодишње Скупштине учествовала су деведесет и два представника из свих парохија Епархије канадске. Епархија, која је свој самостални живот пре три деценије започела са укупно осам свештеника и исто толико цркава, данас има тридесет два активна свештенослужитеља и двадесет седам богомоља.

Рад Скупштине одвијао се у пет одбора — мисијско-просветни, законодавно-административни, финансијски, одбор за издавачку делатност и одбор за поздраве и резолуције. У пленуму су усвојене одлуке које се тичу начина рада црквено-школских општина и парохија ове — по пространству највеће — Епархије Српске Православне Цркве. Посебан значај имају одлуке које се односе на јединствен рад школâ веронауке и српског језика при овдашњим црквама, као и пакет одлука о раду издавачке куће “Источник”, која у овој години обележава четврт века постојања.

У раду финансијског одбора још једном је констатовано да су све епархијске финансијске књиге вођене педантно и уредно и да су сви приходи и трошкови, до најмањег детаља, стављени свима на увид. Ова клима поверења и братске љубави била је евидентна и приликом скупљања прилогâ за радове у манастиру Светога Преображења, седишту Епархије канадске, посебно за гранитне облоге на фасади цркве. Присутни делегати даровали су преко седамдесет хиљада доларâ.

Јединство свих парохија Епархије на најлепши начин се огледало у молитвеним скуповима током Скупштине, а врхунац је била света Литургија у недељу, када су уз Епископа канадског служили шеснаест свештеника и два ђакона, док су остали свештеници одговарали, заједно са члановима епархијског хора “Кир Стефан Србин” из Торонта. На Литургији је Епископ канадски рукопроизвео протонамесника Горана Гојковића, пароха у Ватерлоу, у чин протојереја, јеромонаха Василија из манастира у Милтону у чин синђела и јереје Милана Јовановића (Киченер) и Милоша Пурића (Торонто) у звање протонамесника.

Празник Света Три Јерарха је и слава капеле у епископској резиденцији, која је у склопу манастирског комплекса, тако да је тога јутра служена Литургија и у овој богомољи. Кум славе је био протојереј-ставрофор Милутин Вељко са породицом, а ова част за наредну годину припала је протојереју-ставорофору Љубомиру Рајићу и његовој породици.

Скупштина је усвојила и резлоцију чији текст у целости преносимо.
                                                                                                                    
РЕЗОЛУЦИЈА 30. СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ, ОДРЖАНЕ У МАНАСТИРУ СВЕТОГА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ, У МИЛТОНУ,  ОД 10. ДО 12. ФЕБРУАРА 2012. ГОДИНЕ

Сабрани под омофором нашег Архипастира, Господина Г. Георгија, свештенство и делегати 30. Скупштине Епархије канадске, одржане  од 10. до 12. фебруара 2012. године у манастиру Светога Преображења Господњег у Милтону, с топлом благодарношћу Господу поздрављамо Његову Светост Патријарха српског Господина Г. Иринеја и сав свештени Сабор архијерејâ Цркве српске. Изражавамо своју синовску оданост Патријарху нашем и надамо се да ћемо га ускоро на овим просторима видети и свету му десницу целивати.

Пре тридесет година, скрајнути географски, али и у црквеној свести америчког континента, у издвајању и осамостаљивању Епархије канадске и постављању првог Епископа на њено чело, доживели смо истинску Божију милост. Живот Цркве српске на овим просторима и њена историја потврдили су целисходност ове историјске одлуке.  Превладали смо црквени раскол и народну неслогу под чијим смо теретом уздисали пре три деценије.  Следећи далекосежну визију нашег Епископа, окућили смо Епархију нашу манастирским комплексом, равним отаџбинским, студеничким и дечанским.
Изборили смо се и да мртве своје под звуке звона манастирских и дима кадионог саберемо.

Многе смо цркве, Богу и светима Његовим у славу, саградили; домове црквене и дворане народне устројили. Цркву смо младим свештенством подмладили.Живећи пуним и благодатним животом Цркве, расли смо са њом, учили се и многе животне лекције научили.Благодаримо Господу што нам је дао снаге и мудрости да, предвођени нашим Епископом и ношени његовом одлучношћу, вишеструко умножимо оно што нам је пре тридесет година на одговорност дато и молимо Му се да нас крепи на путу даљег ширења вере који стоји пред нама.

Са узнемирењем и истинском бригом пратимо раслојавајуће процесе у Цркви српској. Забрињавају нас иступи појединих великодостојника Цркве наше који, са уске и жртвене стазе Христове,  искорачују на широки пут медијске пажње и уподобљавања овоме добу. Опомињемо их да је пред њима тежак задатак одржања заклетве коју су примили на себе да очувају стадо своје и Српску Цркву на српским просторима који се у државотворном смислу већ дуго круне.

Као духовна чеда Светога Саве, и ми у расејању имамо свету обавезу да свесрдно помажемо Српској Цркви и народу српском где год се наши угрожени саплеменици налазили, а поготову на исконским и изворним српским територијама: на Косову и Метохији, у српској Босни и у старој Херцеговини.Тиме и другима сведочимо светост своје вере и истину свог духовног бића.

Опомињемо све да буду свесни тешког и изазовног доба. Свуда ратови и гласови о ратовима; глади, помори; земља се тресе по свету (Мт., 24. глава). Секуларне и директно богоборне идеологије, огромним средствима и силом, намећу се за једино исправне, а ратоборни ислам усеца се у ткиво некадашњег хришћанског света. Пред свим тим изазовима призивамо у свест сведочење страдалне Цркве Христове и позивамо сву децу њену да у одговорима Цркве налазе путоказ и излаз из кризе у којој је човечанство залутало.

И сада, као и безброј пута до сада, опомињемо све на које се опомена наша односи, да застану и пресаберу животе своје; одвоје важно од неважног, и да се хришћанском љубављу уграђују у животе оних које им је Господ у окружење подарио. Родитеље опомињемо: ако Бога драгог у срца своје деце не уведу, богоборци разни ће срца деце њихове запосести и богоборним садржајима ће их испунити. Последице ће бити пагубне за све.

На свештенике Епархије апелујемо да буду свесни своје свештеничке одговорности и молимо их да не занемарују благодатни дар (I Тим. 4, 14); да са више личног, жртвеног труда сведоче Пастиреначалника, свесни да ће пред Њим за сваку им поверену душу морати дати одговор.

У овој години обележавамо и двадесет пет година епархијске издавачке делатности. Уредницима и сарадницима “Источника” захваљујемо на жртви и желимо им од Господа умне и духовне снаге да издрже на свом путу.

Домаћинима тридесете Епархијске скупштине, манастиру и манастирском Колу српских сестара, изражавамо захвалност на љубазном гостопримству.

Извор: Епархија канадска