Епископ Јоаникије: Кроз пост и молитву Господ нам даје прилику за освећење

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у недјељу 4. марта, у препуној сали тржног центра “Нама“ у Беранама предавање, посвећено посту и молитви.

У уводној ријечи свог предавања Преосвећени Владика је казао да се Јеванђеље Христово остварује у свим временима, а његова свјетлост допире до сваког срца, нарочито, до оних који свој живот темеље на оним основним хришћанским врлинама, а то су пост и молитва. То, према ријечима Епископа Јоаникија, није наша, људска, него Божанска препорука, јер сам Господ каже “Бдите и молите се“.

“Он сам дао је примјер поста, иако пост Њему није требао, али, Он је својим постом утемељивао и облагодаћивао ту врлину и нама је дао за освећење. Када постимо и када се Богу молимо, ми извршавамо Његову заповијест, а кроз Његову заповијест и Он је са нама, Његова милост и Његова помоћ.“

“Господ је, нарочито, скренуо пажњу на молитву. Он сам се молио Оцу свом Небеском, а и нама је дао изванредне, спасоносне поуке о молитви, да се не молимо као књижевници и фарисеји са многим, али празним ријечима, већ да научимо да се повучемо у тишину свог срца и у тој блискости са Богом, са Њим разговарамо, да му кажемо своје жеље, да му исповједимо своје тешкоће и од Њега тражимо оно што је потребно за наше спасење“, нагласио је Његово Преосвештенство.

Господу се не треба обраћати са много ријечи, већ искрено, онако као што се дијете обраћа свом родитељу, са пуним повјерењем да ће га отац чути и услишити.

“Тумачећи ријеч Божију, неко од Светих отаца је казао да Господ не спречава дугу молитву, него да не буде празнословља приликом наше молитве. Молитва може бити дуга и Он сам се дуго молио, повремено се, по цијелу ноћ, повлачио ради молитве, али то првенствено значи да молитва треба да буде искрена, са молитвеном пажњом, са усрђем и потпуном посвећеношћу и преданошћу Богу. Господ нам је и дао молитву, научио нас оној основној молитви, која је темељна молитва и за наше лично молитвено правило, када се молимо у своме дому, а и на црквеним богослужењима. То је молитва „Оче наш“ и колико год изгледало да је ова молитва једноставна, кратка и лака за памћење, њен смисао је дубок, а њено молитвено и теолошко значење велико и свеобухватно“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Већи дио свог излагања Преосвећени Владика је посветио тумачењу молитве “Оче наш“, која се сматра темељном молитвом, како за сваког члана Цркве појединачно, тако и за цјелокупно биће наше Свете Православне Цркве.

“Ова молитва је повезана са Светим тајнама, јер онај који није крштен, који није примио печат Духа Светог, који се није препородио водом и Духом, он није духовно рођен и није усиновљен, није на себе примио знамење Божије и нема ту слободу да се обраћа Богу као свом Оцу. Онај ко је рођен водом и Духом, ко је свој дух посветио Богу, на кога је сишао Дух Свети и доведен у близину Божију, у наручје Божије кроз Свето крштење, кроз вјечну милост Божију, која се излила на онога који је крштен, има ту слободу да разговара са Богом.“

“Дух Свети, који даје пуноћу вјере и пуноћу истине, покреће вјерујућег да се моли Богу као своме Оцу, да са њим разговара и од њега иште оно што му је потребно за спасење, не само за своје спасење него и за своје ближње, као и за цијелу Цркву. Господ нас је, не само научио овој молитви и њеним ријечима, она нигдје раније није била записана, нико се са том молитвом и баш на тај начин, није раније молио, а оно што је веома важно да знамо јесте, да нам је Он омогућио да се тако молимо, јер нас је довео у близину свог Оца Небеског“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Владика је додао да је наш земаљски живот много сложен, а ова молитва нас уводи у стање, у позицију да наше свакодневне проблеме можемо лакше да рјешавамо, те не чуди што је Господ вјернима заповиједио да ову молитву редовно користе.

“Сви ми се, понекад, осјећамо потпуно немоћним када су у питању наше, а и слабости других људи, искушења од ђавола и од свијета. Свако од нас хришћана осјећа да без Божије помоћи не може ништа да уради, нарочито у компликованим ситуацијама. Па како, онда, да се човјек спашава, како да се не огријеши? На такав начин што ће стално призивати милост Божију и користити милост свог Небеског Оца, која му је дата добровољно, коју је Господ донио овом свијету и свима нама.“
“Господ нам је дао могућност да се стално користимо том милошћу. Господ нуди своју милост, али је не намеће, она је дата, њоме се можемо користити увијек и можемо је увијек призивати. Наравно, треба да се трудимо да ту милост одржимо и да будемо уподобљени за добијање милости Божије али, ако је не тражимо, не можемо ни очекивати да се она даје без нашег тражења и наше слободне воље. Треба искати, “Куцајте и отвориће вам се, тражите и наћи ћете“, говори Господ, управо, зато што нас је Он довео у близину свог Оца, усиновио нас Богу Оцу и дао нам ту присност“, истакао је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије, завршавајући своје предавање следећим ријечима:

“Ми људи склони смо да не придајемо превелику пажњу ријечима ове молитве, молимо се, али, помало, механички. Многи хришћани, чак и они који редовно долазе у цркву не знају правилно “Оче наш“. Она је, на неки начин, запостављена, а кад би људи знали колику благодат доноси ова молитва, не само да би је научили, него би је и често говорили. Она је основа и за сваку другу молитву, она је образац молитве, али, у монашком искуству много се говорило о другој молитви, “Исусовој молитви“. Те двије молитве су међусобно зависне, али, ипак, молитва “Оче наш“, као образац молитве на првом је мјесту, она је попут врата за молитву, нарочито за “Исусову молитву“.О „Исусовој молитви“ је веома тешко говорити, јер је то једна дубока, углавном монашка дисциплина, али она није резервисана само за монаштво. Ако научимо да се, најприје, молимо са “Оче наш“ улазићемо дубље и дубље у смисао сваке друге молитве.“

Излагање Преосвећеног Епископа Јоаникија, прво је у низу планираног циклуса предавања под називом “Вјечна свјетлост Јеванђеља“, којa ће се, у току Великог и Часног поста, одржавати у организацији беранске Црквене општине.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка