Из Призрена евакуисана архивска грађа Епархије рашко-призренске
Епархија рашко-призренска је јуче, 16. марта 2004. године, евакуисала комплетну архиву, библиотеку и музејске вредности из зграде Епископског двора у Призрену (ул. Димитрија Туцовића бр. 1).
Ово је учињено на основу најављеног скорог преношења одговорности за заштиту објеката Српске Православне Цркве у Призрену под надлежност Косовске полиције. Епископски двор и Саборни призренски храм Светог Ђорђа (саграђен 1887. године) од јуна 1999. године када је владика Артемије прешао у манастир Грачаницу, остао је под заштитом снага немачког КФОР-а. Повлачење војника се очекује сваког тренутка јер је за команданте КФОР-а ситуација у Призрену "стабилна".
За сада КФОР званично избегава да потврди информацију о преносу надлежности и ако Епархија сазнаје да се врше ужурбане логистичке припреме с обзиром да до краја године број немачких војника треба да буде преполовљен. Жалосно је и трагично да од 1014. године, када се први пут помиње Призренска епископија одношењем старе архиве и преосталих драгоцености практично замире древно епископско средиште и то под протекторатом мисије УН и немачких снага КФОР-а.
Српске православне светиње и споменици у Призрену:
1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12. века, а обновио га је краљ Милутин 1306-1307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)
2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343-1352
3. Црква Св. Спаса подигнута и фрескописана у 3. и 4. деценији 14. века
4. Црква Св. Димитрија (подигнута у 13-14. веку, порушена у 19. веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Дјевице Марије.
5. Црква св. Николе, тзв. Кораћева црква из 14. века, претворена касније у џамију
6. Саборни храм Св. великомученика Ђорђа из 1887. године са иконом Богородице из 14. века и иконостасом из 18. века.
7. Црква Св. Бесребреника из 19. века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18-19. века.
8. Црква Св. Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.
9. Темељи цркве Св. апостола Томе под Призренском тврђавом "Каљајом"
10. Остаци цркве Св. Прокопија у махали Пантелија
11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше
12. Црква Св. Атанасија у призренској тврђави "Каљаја". На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805. године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1. светском рату.
13. Остаци цркве Св. апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице
14. Црква Св. пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915. године.
15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали
16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше
17. Црква св. Николе, тзв. "Градска црква" (помиње се још у 14. веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св. Архангела.
18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године
19. Манастир Св. Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526-1559. године
20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог "Голем камен" код Призрена
21. Црква Св. Николе, или "Рајкова црква" из 14. века, обновљена 1857. године са вредном иконом из 16. века
22. Црква Св. Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16. века. Налази се у порти храма св. Ђорђа пред зградом Епископије
23. Испосница Св. Николе, на путу између Призрена и манастира Св. Архангела, са остацима фресака из 14. века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.
24. Црква Св. Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски
25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке
26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. год.)
27. Црква Св. Николе, "Тутићева црква", подигнута 1331/32 године и касније фрескописана
28. Црква Св. Недеље са сачуваним темељимa цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371. године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14. века.
29. Црква Св. Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14. века. Сада прекривена албанским кућама.
30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1. Светског рата
31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912.године и у 1. Светском рату
32. Студенац "Косово", спомен чесма официрима и војницима 3. српске армије која је ослободила Призрен 1912. године
33. Споменик цару Душану, пред храмом Св. Ђорђа. Миниран у јуну 1999. године.
Будући да Министарству културе Србије већ пет година није дозвољена брига о културном наслеђу на Косову и Метохији, призренске светиње и споменици су препуштени тихом нестајању. Због дивље градње и опште небриге о културном наслеђу и природној средини сачувани остаци древних светиња већ су по свему судећи уграђени у темеље нових албанских кућа. Тзв. Министарство културе Косова поред потпуне стручне необучености не показује никакво интересовање за српску културну баштину. Тренутно једини који брину о светињама Призрена јесу монаси Св. Архангела и неколико Српкиња које су остале да живе у аветињски попаљеној српској четврти "Поткаљаја".
